Zagušenje interneta

Po čemu se zapravo taj internet razlikuje? Pre svega u tome što video format postaje primat pri korišćenju istog. Iako je upotreba video zapisa za izražavanje mišljenja i slanje poruke uveliko uzela maha, daljim širenjem popularnosti videa na internetu dosežu se njegove granice. Video zauzima priličan memorijski prostor, te je kapacitete serverima lako popuniti, ako se na tom planu uskoro nešto ne preduzme, mogli bismo uskoro imati internet nalik onom sa početka priče, kada su se slike i drugi sadržaji satima učitavali.

Mnogo su medjutim veći problem, optički kablovi kojih ili nema u dovoljnoj meri ili su zastareli. Internet je danas, u odnosu na recimo 2000.tu godinu poptuno reformisano komunikaciono sredstvo. Primera radi protok informacija koji se danas dnevno na portalu Youtube zabeleži jednak je godišnjem protoku podataka kompletnog interneta u 2000oj.

Internet provajderi i velike telekomunikacione kompanije za sve krive tzv. flat-rate. Time se ograničavaju moguće investicije za dalji "razvoj" interneta.

Ali promene u naplati usluga u ovoj branši prilično su nepopularne. Ljudi su navikli na ponude po sistemu "za te pare troši koliko možeš". Druga opcija bi bila da se za korisnike video portala dodatno naplaćuje opterećivanje interneta.

Najbolje bi bilo obezbediti novac za dalji razvoj interneta, ali kompanije u toj branši nisu obavezne na takve podvige. Činjenica jeste da bi i one od tih investija imale koristi, ali zbog velikih troškova ne bi bile u poziciji da ponude konkurentne cene.

Važno je medjutim da blagodeti interneta budu od javnog interesa. Pre svega treba zaštititi, pa možda i tehnički razdvojiti one delove "mreže" koja je namenjena osnovnoj komunikaciji a posebno u oblasti medicine, nauke i drugim sličnim sferama. Taj protok informacija ne bi smeo da trpi prohteve brojnih tinejdžera koji po ceo dan provode ispred kompjutera igrajući igrice ili pak bakica koje uz pomoć video prenosa prate šta njihovi unuci u njihovom odsustvu rade.