Zaev: Neprihvatljiv pokušaj Bugarske da definiše naš identitet | Evropa | DW | 21.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

intervju

Zaev: Neprihvatljiv pokušaj Bugarske da definiše naš identitet

Ako Bugarska uspe da digne spor sa Skopljem na evropski nivo, šta će sprečiti Grčku da pokrene slična pitanja sa Albanijom, ili Hrvatsku sa Srbijom, pita se u intervjuu za DW Zoran Zaev, premijer Severne Makedonije.

Zaev gaji pomirljiv ton prema Bugarskoj, ali ne pristaje na negaciju identiteta

Zaev gaji pomirljiv ton prema Bugarskoj, ali ne pristaje na negaciju identiteta

DW: Bugarska je ispunila pretnju i blokirala početak pregovora EU sa Severnom Makedonijom. Možete li objasniti šta to Bugarska želi, a šta Severna Makedonija ne može da prihvati?

Zoran Zaev: Sve se svodi na istoriju. Prvo, zajedno sa nama pokušavaju da definišu istoriju. Niko ne može da zacementira istoriju. Ona je vrlo otvorena za tumačenje, u zavisnosti od perspektive: istorija kao sredstvo za izgradnju prijateljstva ili istorija kao sredstvo za izazivanje sukoba.

Pokušaj Bugarske da definiše poreklo našeg identiteta i poreklo našeg makedonskog jezika je nerazuman i zaista neprihvatljiv. Napokon, svaka nacija – svaka država – ima pravo na samoopredeljenje i suverenitet.

Bugarska je prva zemlja koja je priznala našu nezavisnost devedesetih. Imajući to na umu, ideja je da se potvrdi da delimo zajedničku istoriju: prihvatanje tog dela sporazuma o prijateljstvu koji smo potpisali sa Bugarskom 2017. Nema sumnje da delimo zajedničku istoriju, premda je ona dovela do dve nacije i dva jezika. To bi trebalo da tretiramo kao nešto što nas povezuje, a ne razdvaja.

Ponižavajuća i neprihvatljiva je tvrdnja da smo poreklom iz Bugarske, i da je naš jezik zapadnobugarski dijalekat. Istina je da smo veoma bliske nacije – braća koja dele zajedničku istoriju – i da su nam jezici vrlo bliski. Mi se vrlo dobro razumemo. Bugari me razumeju kad pričam makedonski i ja njih razumem kad govore bugarski.

Ako budemo pametni, koristićemo ovu zajedničku istoriju za jačanje veza, izgradnju mostova i unapređenje naše saradnje – za stvaranje budućnosti u Evropskoj uniji za Severnu Makedoniju.

EU ima 27 članica, a vi ste očigledno u kontaktu sa mnogim drugim liderima. Da li među ostalim zemljama EU postoji prihvatanje zahteva Bugarske? Kakav je njihov odgovor?

Smatraju da je veoma teško razumeti stav Bugarske. Ne shvataju zašto bi jedna država postavljala takve zahteve drugoj državi. Na primer, od nas se traži da prepoznamo nešto što se kosi sa našim pravom na samoopredeljenje. To je teško shvatiti.

Ostalih 26 zemalja članica je zatečeno i sada pokušavaju da pronađu diplomatske načine da motivišu obe zemlje da budu razumne. Zvanično, naravno, integracija regiona u EU spada u strateške interese Bugarske, jer bi to bila garancija za veću saradnju, prijateljstvo i uzajamnu pomoć. To je istorijska odluka – ili da krenemo putem sukoba, ili možemo biti prijatelji i braća.

To je jedini način na koji možemo postići dogovor. Naše zemlje su već potpisale veoma dragocen sporazum, koji nam je dao mnoštvo rešenja za budućnost, poboljšavajući saradnju na razne načine. Samo moramo biti posvećeni potpunoj primeni ovog sporazuma.

Zaev i Boris Georgievski, urednik programa DW na makedonskom

Zaev i Boris Georgievski, urednik programa DW na makedonskom

Vi ste 2018. bili suočeni sa teškim pregovorima sa Grčkom u vezi sa imenom zemlje. Sada još jedan istorijski spor odlaže pristupanje Severne Makedonije Evropskoj uniji. Već ste rekli da sa Bugarskom nećete pregovarati o pitanjima identiteta i jezika. Kompromis trenutno izgleda nemoguć. Pa, koje su alternative za Vas i Vašu vladu?

Prvo, kao zemlja koja planira da postane punopravna članica za pet ili deset godina, verujem da je Severna Makedonija odličan kandidat za EU. Štaviše, mislim da smo bili uzor i to ne samo u pogledu Prespanskog sporazuma. To je primer kako se može postići kompromis između dve etničke grupe primenom diplomatije i evropskih vrednosti. Umetanjem geografske kvalifikacije „Sever“ u ime naše države, odvajajući severnu Makedoniju od grčke Makedonije, izgradili smo most između naših nacija. To je sporazum koji može poslužiti kao model širom sveta.

I opet, sporazum o prijateljstvu koji smo potpisali sa Bugarskom 2017. koji se fokusirao na našu zajedničku istoriju, ima mnogo toga što je za pohvalu. Kroz ovu zajedničku istoriju želimo da izgradimo bratstvo i dobre odnose sa Bugarskom. Takođe primenjujemo ove evropske vrednosti u Severnoj Makedoniji, gradeći mostove između različitih etničkih grupa.

Mi smo multietnička zemlja na isti način na koji je Evropska unija multietnička. Pokazali smo svoju posvećenost evropskoj viziji. Ali, kada je bilo vreme da EU deluje u skladu sa sopstvenim vrednostima i principima, ona u tome nije uspela. Na kraju bi mogla da bude gubitnik.

Globalni igrači su izuzetno zainteresovani za ovaj region. Zapadni Balkan je glavno čvorište ekonomskih, kulturnih i političkih interesa. Sjedinjene Države, Kina i Rusija – svi su već ovde. Mi smo prijateljska zemlja spremna da sarađuje sa svima: jedina alternativa je punopravno članstvo u EU i puna posvećenost članstvu Severne Makedonije u NATO.

Da li postoji opasnost da se zbog sporova poput ovog, koji su zajednički čitavom Balkanu, sveukupno zaustavi proširenje EU u regionu?

Da, tako je. Štaviše, verujem da takvi sporovi ugrožavaju i samu Evropsku uniju. Svi mi – i zemlje kandidati i države članice – moramo da se setimo zašto EU uopšte postoji, koristi koju evropsko jedinstvo donosi ostatku sveta, koristi koje zajedničko tržište donosi građanima EU, važnost međusobnog razumevanja, pronalaženja konsenzusa.

Ako Bugarska uspe da digne ovo pitanje na evropski nivo, šta će sprečiti Grčku da pokrene slična pitanja sa Albanijom, ili Hrvatsku sa Srbijom, ili čak Češku sa Slovačkom? Principi i vrednosti na kojima se zasniva Evropska unija su svetinja. Moramo uživati u razlikama, smatrajući ih našom prednošću. Negovanje samoopredeljenja – jedinstvenosti svakog regiona i svake zemlje – učinilo je Evropu takvom kakva je danas.

*Socijaldemokrata Zoran Zaev (46) je premijer Severne Makedonije od 2017. Nedavno mu je dodeljena nagrada za ljudska prava nemačke fondacije „Fridrih Ebert“, bliske nemačkim Socijaldemokratama.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama