Zabranjeno sećanje na Tjenanmen

Bilo je to čišćenje sa najavom. U četvrtak su radnici uklonili statuu od osam metara nazvanu „Stub srama“ ispred Univerziteta Hongkong. Ona je ovde stajala od 1997. godine i podsećala na krvavo suzbijanje demokratskih protesta na trgu Tjenanmen u Pekingu 1989. godine.

„To je brutalno“, rekao je za DW autor skulpture Jens Galšiot. Danski umetnik smatra da je ovo poruka vlasti demokratskom pokretu u Hongkongu. „Oni pokazuju moć, hoće da kažu da ništa ne sme da se kaže o Kini, da Tjenanmen ne sme ni da se pomene, da ni sveća ne sme da se zapali.“

Galšiot dodaje da skulptura i sada ima simboličku moć jer ceo svet priča o njenom uklanjanju. „To je još jedan simbol brutalnosti kineskog sistema.“

Još dva honkonška univerziteta su sledila primer i uklonila spomenike posvećene masakru. Ispred Kineskog univerziteta Hongkonga (CUHK) uklonjena je statua „Boginja demokratije“, koja predstavlja kopiju spomenika koji su studenti podigli na Tjenamenu tokom protesta.

Tokom božićnih praznika su kampusi univerziteta bili skoro prazni, pa je uklanjanje posmatrao samo pokoji znatiželjnik.

CUHK je saopštio da je „neodobrena statua“ uklonjena posle interne provere. Univerzitete Lingnan je takođe saopštio da je spomenik uklonjen nakon provere „objekata na kampusu koji bi mogli da predstavljaju pravne i bezbednosne rizike po univerzitet“.

Hongkong pod gvozdenom rukom

U junu 1989. je kineska armija nasilno razbila studentske proteste na Trgu nebeskog mira u Pekingu. Do danas je nepoznato koliko tačno ljudi je izgubilo život.

Hongkong, grad sa specijalnim statusom, decenijama je bilo jedino mesto u Kini gde je bilo dozvoljeno sećanje na te žrtve. Nekadašnja britanska kolonija vraćena je Kini 1997. godine, a prelazni period tokom koje tamo važi paralelni sistem trebalo je da traje pedeset godina.

Posle masovnih protesta protiv centralnih kineskih vlasti 2019, kritičari su na udaru policije i pravosuđa u ovoj finansijskoj metropoli. U julu prošle godine na snagu je stupio sporni „zakon o bezbednosti“ koji omogućava drakonske kazne protiv aktivnosti koje „ugrožavaju nacionalnu bezbednost Kine“.

Od tada su mnoge vodeće figure opozicije u zatvoru ili egzilu. Nadležni su saopštili da će i obeležavanje događaja na Tjenanmenu biti smatrano „prevratničkim“ i kažnjavano.

Danski skulptor Galšiot je uzalud pisao Univerzitetu u Hongkongu, tražeći rok od dva meseca da sam dođe, ukloni i odnese skulpturu. Sada će potraživati njene delove i pokušati da je potom sastavi. Kaže, sa tim poslom ima iskustva.

nr (dw, afp, der spiegel)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu