Za sada bez rešenja | Politika | DW | 10.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Lični stav

Za sada bez rešenja

Uoči samita ministara spoljnih poslova koalicije protiv Katara, ispaljen je težak rafal. I iako je eskalacija izostala, to još nije razlog za prestanak opasnosti, smatra Bašir Amrun.

Mesto i vreme sastanka ministara spoljnih poslova Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i Egipta nije moglo da ima veću simboliku: skoro na isti dan u Kairu je pre četiri godine pučem došao na vlast general Al Sisi. Njegova najpoznatija žrtva bio je prvi demokratski izabrani predsednik u istoriji Egipta: Muhamed Mursi, „muslimanski brat koga je Katar pomagao i politički, i finansijski, i medijski. Mursi je otada u zatvoru, a Al-Sisi se unapredio u maršala, pa je potom izabran za predsednika.

Među pretnje Kataru spada i sastanak šefova tajnih službi četiri zemlje. I oni su se sastali u Kairu uoči ministarskog sastanka, kako bi razmotrili kako da reaguju na odbijanje Dohe da pristane na ultimativne zahteve.

Fantazije orijentalnih despota

Tokom jednomesečne blokade antikatarska koalicija nije štedela na pretnjama. Govorilo se o vojnoj invaziji, o ubacivanju drugog porodičnog krila Al Tanijevih na mesto vladara u Dohi i konačno, o vojnom puču kojeg bi izveo navodni Oslobodilački front Katara. Medijski portparoli Saudijske Arabije izrekli su pritom sve pa i ono što je promaklo mašti orijentalnih despota.

Jedan od najpoznatijih primera jeste Abd ar-Rahman ar-Rašed, bivši glavni i odgovorni urednik saudijske TV-stanice Al-Arabija. On je u novinama Aš-Šark al-Avsat koje finansiraju Saudijci, otvoreno pretio masakrom kakav je izveden na kairskom trgu Rabija-al-Adavija – ako Doha ne kapitulira.Pritom je time mislio na pokolj Mursijevih simpatizera šest sedmica nakon njegovog svrgavanja s vlasti početkom jula 2014. Hjuman rajts voč procenjuje da je tada ubijeno 1.000 civila i označava taj događaj kao jednu od najbrutalnijih masovnih likvidacija demonstranata u novijoj svetskoj istoriji.

Amroune Bachir Kommentarbild App

Bašir Amrun, DW

Ar-Rašed se našalio na adresu Dohe rekavši da ni iranski revolucionarni vođa, ni turski vojnici, pa ni nemačka diplomatija ne mogu više da spasu Katar. Time je mislio na nemačkog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela koji je 13 zahteva Kataru ocenio kao „veoma provokativne i teško sprovodljive“ i čak hvalio Katar za uzdržanu i ubedljivu politiku dijaloga.

U Kairu ništa novo

U skladu sa svim tim mnogi novinari u Kairu bili su veoma razočarani kada egipatski ministar spoljnih poslova Samih Šukri, nakon okončanja samita šefova diplomatija nije najavio nikakve nove sankcije. Umesto toga, on je rekao da žali zbog negativnog odgovora Katara na 13 zahteva, rekavši da će blokada ostati sve dok taj mali emirat „ne prestane da podržava međunarodni terorizam i da se meša se u unutrašnje poslove četiri zemlje“. Pojedini centralni zahtevi iz ultimatima – poput zatvaranja Al džazire ili raskidanje vojnog sporazuma sa Turskom – nisu ni pomenuti.

Šukri je najavio i da će „odgovarajuće mere biti donesene u odgovarajuće vreme“. Na međunarodnom političkom parketu to samo znači da on ne zna ni šta, ni kako dalje. I zaista, četiri ministra delovala su veoma uzdržano u poređenju s glasnim pretnjama izrečenim prošle sedmice. Šta se dogodilo?

Da li Trump pali ili gasi požar?

Kao što je to često slučaj u tom regionu, u igru je umešan i američki predsednik: neposredno pred konferenciju za novinare, Donald Trump razgovarao je telefonom s egipatskim predsednikom Al-Sisijem i pozvao ga da reši krizu. Više je nego upitno da li će ta deeskalacija da potraje. Tramp je poznat kao impulsivan i u ovom konfliktu je više puta menjao pozicije.

Drugi odlučujući faktor jeste borba za vlast u Saudijskoj Arabiji: Pre dve sedmice razvlašćen je dosadašnji krunski princ i nekada moćni ministar unutrašnjih poslova Muhamed bin Najef. To se već dugo očekivalo, ali ne na tako ponižavajući način. Drugi Saudijac po snazi, otada se nalazi u kućnom pritvoru u palati u Džidi. Upravo je to izazvalo nezadovoljstvo mnogih moćnih članova kraljevske porodice i moglo bi da bude veliki izazov za novog krunskog princa Muhameda bin Salmana.

Prestolonasljednik gladan vlasti

Najdraži sin kralja Salmana, koji je upravo napunio 31. godinu, poznat je po tome da je gladan vlasti i da ima avanturistički duh. Za svoj uspon može da zahvali svojim do zuba naoružanim trupama koje su ušle u Jemen. Ono što je bilo planirano kao brza vojna akcija najbogatije arapske zemlje u najsiromašnijoj, razvilo se u međuvremenu u najduži rat Saudijske Arabije u proteklih nekoliko decenija. Strategija izlaska Saudijaca iz tog rata, još se ne nazire.

Sada konflikt s Katarom stiže u vreme kada je Muhamed bin Salman unapređen u drugog čoveka saudijskog kraljevstva. Ukoliko u redovima saudijske kraljevske porodice poraste otpor prema njemu, on bi mogao da „bika uhvati za rogove“ – s kobnim posledicama po čitav region. Ni SAD kao svetski policajac ne bi mogle da mu stanu na put, tim pre što je Trumpovo „OK“ kupio još u maju – za 380 milijardi dolara.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android