Za Nemačku dobar kompromis G20

Povodom sastanka na vrhu Grupe 20 list Vestfalen blat piše:

„Prvo je bila G 6. Zatim se priključila Kanada, te je nastala G 7, da bi priključenjem Rusije 1998. godine nastala G 8. Sada su na sastanku na vrhu G 20 bile 23 zemlje. Moglo bi se pomisliti da je rezultat neke konferencije to stabilniji što je više učesnika, jer se oslanja na više stubova. U stvari, suprotno je tačno: što je više pevača u horu to je veća opasnost od disonantnosti.

Istine radi, dogovor više otežavaju razmimoilaženja u blokovima, nego broj učesnika. Uoči sastanka u Seulu interesi moćnih i uticajnih industrijskih zemalja bili su različiti. Interesi zemalja koje su predstavljale jedan blok, u suštini G 6, sada se razilaze i blok se osipa. Reč je pre svega o razmimoilaženjima u vezi sa monetarnim pitanjima. Pored Kine i SAD održavaju nizak kurs valute kako bi povećale izvoz i popravile trgovinski bilans. Barak Obama i američka centralna banka čak se poigravaju sa ulogom dolara kao rezervne valute.

Na kraju bi ceh mogle da plate evropske zemlje izvoznice. Nema garancija ni da će se Peking i Vašington, ako se sukob zaoštri, zaustaviti na kursu valute – moguć je niz protekcionističkih mera. Zato je sa nemačkog stanovišta bolji i ne tako dobar kompromis, nego ništa. Kancelarka Angela Merkel odbacila je američki zahtev da Nemačka i Kina same ograniče svoj izvoz, jer bi tako bili kažnjeni oni jaki. Opasnost po svetsku privredu su zapravo slabi ili zemlje koje su u recesiji. U pravu je Angela Merkel i kada zahteva da se zaustavi zaduživanje. Ali, važno je i da sastanak na vrhu u Seulu donese više od izjava o namerama“, upozorava list „Vestfalen blat“.

Irak: Delimična pobeda razuma

Osam meseci posle izbora u Iraku je najzad obrazovana vlada i tim povodom list Noje osnabriker cajtung piše:

„To je delimična pobeda razuma nad terorom, mržnjom i nasiljem. Političkoj eliti podeljenog Iraka trebalo je mnogo vremena, ali je osam meseci posle izbora najzad ipak shvatila – nema alternative zajedničkoj vladi sunita, šiita i Kurda. Takva koalicija neće biti laka, jer su interesi različiti, ali ima izgleda na uspeh.

U prilog tome govori kontinuitet – ponovo su izabrani premijer Maliki koji predstavlja široki šiitski savez i predsednik Talabani koji predstavlja Kurde. Obojica su u vremenima građanskog rata i terora Al Kaide sačuvala živce, insistirala na jačanju snaga bezbednosti i sprečila raspad Iraka. Pri tom se na vlast vraća i bivši premijer Alavi. Bivši predsednik prelazne vlade je, zapravo, pobednik martovskih izbora. Podržavaju ga SAD i Saudijska Arabija i može se očekivati da će suzbijati uticaj Irana i šiitskih radikala u Bagdadu.

Nije isključena mogućnost da demokratski orijentisani političari učvrste pozicije. Važno je da se vlada pozabavi problemima građana u vezi sa zapošljavanjem, obrazovanjem, zdravljem i snabdevanjem strujom. Imajući u vidu izazove sa kojima je suočen Maliki će morati da nadmaši sam sebe“, piše list „Noje osnabriker cajtung“.

Iračkom vladom bavi se i komentator lista Berliner cajtung koji piše:

„Osam meseci političari u Bagdadu ignorisali su želju građana da se obrazuje vlada. Nije ih interesovala sudbina zemlje i ponovo je izgubljeno osam meseci za obnovu i povratak normalnom životu posle sedam godina rata i terora. Zastoj neće odmah biti otklonjen formiranjem velike koalicije i suprotstavljene strane još mesecima boriće se za uticaj i moć. Pozitivno je u tome to što opasnost od sektaškog nasilja nije tako velika dok se one natežu oko vlasti“, piše „Berliner cajtung“.

Strategije NATO usvajati brže

Povodom nove strategije NATO koja bi trebalo da bude usvojena na sastanku na vrhu u Lisabonu ovog meseca i činjenice da se takvi dokumenti usvajaju svakih deset godina list Hanoverše algemajne cajtung piše:

„Bilo bi bolje na nove izazove odgovoriti nešto brže usvajanjem novih dokumenata. Tu su, recimo, i napadi na osetljive kompjuterske sisteme ili opasno gusarstvo na svetskim morima. Uzbuđenje koje je ministar odbrane Karl Teodor Gutenberg izazvao izjavom da bi trebalo zaštiti transportne puteve specifično je nemačka debata. Partneri jedva mogu da razumeju tu raspravu, jer niti bi Gutenberg, niti bi ostali u NATO želeli povratak na politiku topovnjača iz 19. veka“, piše „Hanoverše algemajne cajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković