Za i protiv dodatnog video-nadzora

Na bonskoj železničkoj stanici postoje kamere, ali nema video-rekordera. Zato nema ni snimaka na kojima bi moglo da se vidi ko je 10. decembra na peronu 1 ostavio plavu torbu za eksplozivom. „Možete postaviti kamere po čitavom gradu, ali ako one ne funkcionišu, onda nemate ništa od toga“, kaže predsednik stranke Zelenih Džem Ozdemir za Dojče vele.

Policija smatra da su torbu sa eksplozivom na železničkoj stanici ostavili salafisti iz Bona. Ta pretpostavka potkrepljena je izjavama svedoka i snimkom iz Mekdonaldsovog restorana iz koga se izlazi na peron 1 - na snimku se vidi jedan mladić koji drži tu torbu. Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih odmah je zatražio da se pojača video-nadzor na javnim mestima u Nemačkoj.

Privatnici snimaju

„Policija ima premalo kamera i koristi ih isključivo za snimanje saobraćaja“, kaže Rajnhold Bergman, portparol minhenske policije, i dodaje: „no, nama je poznato gde ima privatno postavljenih kamera koje bismo i mi mogli da koristimo.“ Nije sigurno da će svi vlasnici takvih kamera, postavljenih pred radnjama ili benzinskim pumpama, pristati da sarađuju sa policijom. Osim toga, njihovi snimci se čuvaju prosečno nedelju dana i posle toga se automatski brišu.

Bergman smatra da treba nadgledati važne trgove. Kada bi bilo više kamera, i policija bi ih češće koristila, objašnjava. Naposletku, snimci bi pomogli da se dobiju slike osumnjičenih, da se uspostavi veza među događajima i da se zlodela rekonstruišu. Tako je bilo prilikom jednog neuspelog atentata u Kelnu 2006.

London - grad nadzora

Više kamera za nadzor – to je za Čarlsa Farijera košmar protiv koga se već godinama bori. Ovaj Englez predvodi organizaciju „No-CCTV“, dakle: protiv televizije zatvorenog kruga, što je uobičajeni naziv za takve kamere na engleskom jeziku. „Jednog građanina Londona kamere snime 300 puta dnevno“, kaže Farijer. London je prestonica video-nadzora. Niko ni ne zna tačno koliko je kamera instalirano u ovom gradu. Policija procenjuje da ih ima oko milion. Ali, tačan broj nije ni važan, jer, „devet od deset posetilaca su šokirani tolikim brojem kamera u Londonu. Svejedno koliko ih je, dovoljno je što šokiraju ljude.“

Farijer strahuje za svoja prava. Već sada vlasnici barova ili radnji međusobno razmenjuju slike nepoželjnih mušterija. „Prave crne liste koje potom koristi i policija“. Na pitanje da li taj postupak pomaže da se spreče krivična dela, Farijer samo odmahuje rukom.

I Frank Nojbaher sa Instituta za kriminologiju Univerziteta u Kelnu je ubeđen da povećanje broja kamera na javnim mestima „ne može biti recept za zaštitu od krivičnih dela, pa ni za njihovo rasvetljavanje“. On kaže da na javnim mestima i u zgradama ima već dovoljno video-kamera, ali da se broj nasilničkih delikata – osim kada je reč o krađi automobila – u mnogim slučajevima nije smanjio.

„Teroristi delaju iz ubeđenja“

Za to ima više razloga, kako prenosi Nojbaher: kamere u tami obično loše snimaju. Ti snimci su često neupotrebljivi. Osim toga, počinioci uvek mogu da se maskiraju. Mnogi počinioci delaju u afektu, što znači spontano, bez razmišljanja o posledicama - ili o tome gde se nalaze kamere.

Ekstremisti i teroristi delaju iz ubeđenja - bez obzira na to kakve posledice njihova zlodela imaju po njih same, te po živote ili slobodu drugih ljudi. Više zakona ne dovodi automatski i do veće bezbednosti, smatra Nojbaher, a prava sredstva prevencije on ne vidi u kamerama, već - u javnosti.

Bolje uzdati se u muslimane?

To tako vidi i Zeleni političar Džem Ozdemir. Zna se da u Bonu žive salafisti - pripadnici jedne ultrakonzervativne varijante islama. Ali, oni su gotovo beznačajna manjina. „Većina muslimana ne voli salafizam jer on ugrožava njihov stil života. Oni sa njim nemaju ništa.“

Zbog toga bi Ministarstvo unutrašnjih poslova, umesto da postavlja nove kamere, trebalo da se obrati umerenim muslimanima u Nemačkoj. Jer, oni su ti koji će prvi primetiti radikalne pojave – na primer radikalizaciju svoje dece - i „uključiti alarm“.

Naposletku, i potrebu ljudi za bezbednošću će lakše zadovoljiti više policajaca na ulicama. „Veliko je pitanje da li tu pomaže instaliranje što većeg broja kamera na što više javnih mesta.“

Autori: Naomi Konrad / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković