Za dobre susede, za Grčku! | Politika | DW | 22.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Za dobre susede, za Grčku!

Susedne zemlje Grčke odnos Atine prema njima često vide kao arogantan i ignorantan. Grčka bi međutim trebalo da se zalaže za solidarnost i podršku suseda, smatra Aleksandar Andrejev.

Symbolbild Griechenland Nachbarschaft Händedruck Archäologie Piraeus

Reljef iz Pireja

Proteklih sedmica političari Sirize su u više navrata imali nespretne izjave u vezi sa susednim zemljama. Jednom je bilo reči o opasnosti „bulgarizacije Grčke“, drugi put nije moglo da se veruje da će Rumunija i Bugarska ostati u EU, dok će Grčka možda morati da je napusti. Potom je istaknuto i kako je nivo penzija na Balkanu koban za Grčku.

Takva poređenja susedi ne vole. Ona se doživljavaju kao zlobna mešavina ignorancije i arogancije. Preopterećeni političari Sirize možda nisu tako mislili, ali su izgovorili to što se često misli u Grčkoj: da siromašni balkanski susedi u Evropi zaslužuju manje poštovanja, pažnje i prosperiteta od Grčke. Skandal za sebe je to što takve nacionalističke predrasude, možda nerado, dolaze od strane levičarske vlade u Atini.

Susedi su solidarni

Andreev Alexander Kommentarbild App

Aleksandar Andrejev

Naravno da se mnogi Grci ne slažu sa takvim izjavama političara Sirize. Isto tako nisu ni svi ljudi u susednim zemljama uvređeni ili ljuti na Grke. Naprotiv. Ljudi se solidarišu sa susedima, mada ta solidarnost u sebi ima jednu neprijatnu antievropsku konotaciju. Posebno na internet portalima dominira mišljenje da su glavni krivci birokratija EU i banke, te da Grci ništa protiv njih ne mogu i da uvek ispaštaju mali. Balkan je u prošlosti isuviše često bio žrtva političkih sukoba „velikih“ i istorijsko sećanje na ta gorka iskustva se mehanički prenosi na današnji dan. To opasno prenošenje nažalost može da naruši imidž EU upravo u zemljama koje su veoma važne za stabilnost na Balkanu.

Ima i zluradosti

Ništa manje opasan je jedan drugi stav prema Grčkoj, koji je takođe proširen u regionu. To je mešavina besa i zluradosti. Besa, jer mnogi bugarski ili rumunski penzioneri ne mogu da shvate grčke penzioneri, koji bez obzira na približno istge potrošačke cene, svoje mnogo veće penzije vide kao svetinju. I zato što su godinama ispaštali pod mnogo strožijim merama štednje, nego što su one koje su kreditori propisali Grčkoj. Zluradost proizlazi iz tog nejedankog tretmana, ali i iz istorijskog iskustva. To su „Vizantinci“, kako su se u regionu vekovima nazivali oni koji su navodno lukavstvom prevarili svoje susede. I taj kliše se koristi za objašnjenje trenutne krize.

Dobri susedi su uvek potrebni. Naročito u krizi.

Ipak postoje i pragmatični pristupi, od Turske, do Hrvatske i Rumunije. Tako postoji briga o poslovnoj saradnji, zajedničkim energetskim projektima, kao i za prekogranično bankarstvo, u čemu važnu ulogu imaju grčke banke. Postavlja se i pitanje u kojoj meri će se kriza odraziti na turizam, te kakve su mogućnosti za sezonski rad u Grčkoj. Takve pristupe treba pozdraviti. Jer oni su ispravan put za prevazilaženje netrpeljivosti i istorisjkih predrasuda. A za Grčki su trenutno dobronamerni susedi spremni na pomoć važniji nego ikada. Toga bi Atina morala češće da se seti.