Za džihadiste ne postoje granice | Politika | DW | 03.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Za džihadiste ne postoje granice

U Siriji i Iraku, na strani „Islamske države“, ratuju brojni mladići iz Njemačke. Odlazak u rat, ali i povratak iz njega, olakšavaju im otvorene granice. Do sada je izostao koncept pristupa društva tim ljudima.

On je mlad, ima turske korene i odrastao je u Hamburgu kao sasvim običan mladić iz te severnonemačke metropole. A onda je, priča Gulnur Can, političarka iz Hamburga, taj mladić u krugu svojih poznanika došao u kontakt sa salafistima. I od tada je počeo da se menja. „Sve je počelo prilično bezazleno“, priseća se Can. Porodica je suviše kasno uočila u kakvim krugovima se kreće njihov sin. „Počeo je da kritikuje odevanje njegovih sestara i pokušavao da im naređuje kako da se oblače. Zatim je iznenada sopstvenoj porodici počeo da prebacuje da su nevernici, da sede ispred televizora i mirno gledaju kako ubijaju druge nevine muslimane.“

U vreme dok su ostali članovi njegove porodice bili na odmoru, mladić je sve pripremio i otišao da se priključi islamistima na Bliskom istoku. On svakako nije poslednji koji je podlegao propagandi radikala: samo iz Nemačke u Siriju i Irak otputovalo je oko 400 mladića, da bi se tamo priključili borcima „Islamske države“ ili drugim islamističkim grupacijama. Prema podacima nemačke Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka, pet džihadista iz Nemačke na teritoriji Iraka i Sirije počinilo je samoubilačke bombaške napade. Do ratnih žarišta jedan deo tih ljudi došao je preko Turske.

Slaba kontrola granica

Iako predstavnici turske vlade tvrde da su granice ka Siriji zatvorene, sve češće se dešava da ih ljudi i vozila nesmetano prelaze. Takođe, preko granice su se navodno krijumčarili oružje i municija. Ta granica proteže se na oko 900 kilometara dužine i zahvata delomično nepristupačan teren. Sirijske izbeglice su, na primer, profitirale od toga. Slabe kontrole su dobrodošle i za kriminalne organizacije, ali i za potencijalne „božje ratnike“. Turska vlada odlučno je odbacila optužbe o pomaganju teroristima „Islamske države“ i drugih sličnih grupa. Ipak, ona je još pod sumnjom zapadnih partnera.

Bremens Innensenator Ulrich Mäurer

Ministar unutrašnjih poslova Bremena Ulrih Mojrer

Gulnur Can skoro da nije mogla da poveruje u ono što je doživela u ambasadi Savezne Republike Nemačke u Ankari, kada je, zajedno sa članovima porodice, tragala za mladićem iz Hamburga: „Nemački ambasador nam je potvrdio da se sirijska granica ne kontroliše i da praktično svako može da je pređe. Bili smo šokirani.“ Za nemačke vlasti propusne granice predstavljaju dvostruki problem. Najpre zbog toga što ne mogu da spreče mlade ljude da se priključe terorističkim grupama, a potom i zbog toga što se džihadisti bez većih teškoća, recimo preko Turske, ponovo vraćaju u Nemačku.

„Niko ne stiže direktno iz Sirije u Bremen“, rekao je ministar unutrašnjih poslova te savezne države Ulrih Mojrer tokom gostovanja na radio stanici „Nordvest“. Taj socijaldemokratski političar proteklih sedmica je sa svojim kolegama razgovarao o toj temi i oni su pokušali da rekonstruišu putanju džihadista. „Mladići odlaze u Tursku i najčešće se smatra da oni odlaze na odmor. Međutim, oni tamo prelaze granicu. A onda iz drugih zemalja dolaze nazad u Frankfurt, a odatle u Bremen“, kaže Mojrer.

Doduše sistem pokušava da spreči povratak džihadista, kaže Mojrer, ali osobe sa nemačkim pasošem ne smeju da se vraćaju s granice. Dakle, smatra on, veoma je teško sprečiti islamiste iz inostranstva ulazak i zadržavanje u zemlji: „Granične kontrole su delimično prilično mizerne, što se tiče Turske, i zato naravno imamo praktične probleme u realizaciji.“

Posmatranje od strane tajne službe

Pri tom je, dodaje on, teško dokazati da li je povratnik učestvovao u zločinima islamista i dodaje da „ne postoji normalna saradnja sa Sirijom“. Osumnjičeni džihadisti će zato biti pod nadzorom nemačke tajne službe i policije. „To je veoma intenzivan zadatak za osoblje, ali ja za to ne vidim druge alternative“, kaže Mojrer.

I stručnjak za Bliski istok i islam Mihael Liders u islamistima koji se vraćaju iz ratova u Siriji i Iraku vidi ozbiljan izazov za službe bezbednosti. „Na te povratnike treba pomno motriti“, rekao je on u intervjuu za Radio Bremen. „To može da postane dugoročni problem.“ Predsednik Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka Hans-Georg Masen je u intervjuu za radio Dojčlandfunk govorio o „povećanoj, apstraktnoj opasnosti“. Ipak, konkretne dokaze tom prilikom nije izneo.

Zahtev za integracione programe

Postoje i povratnici koji se okreću od islamista. „Imamo iskustvo sa jednim brojem osoba koje su se vratile i sada su spremne da rade zajedno s policijom i tako pomognu u sprečavanju odlaska drugih mladih ljudi“, istakao je ministar unutrašnjih poslova Mojrer. Ula Jelpke, poslanica iz stranke Levica, zahteva da se, kako bi se sprečilo da ti povratnici ponovo postanu aktivni i pretvore se u terorističku opasnost, oni uvedu u integracione programe.

Za tu ideju zalaže se i Gulnur Can. „Mislim da bez toga neće moći“, kaže ta poslanica Zelenih u hamburškom izbornom okrugu Ajmsbitel. Ona dodaje da mnogi ti mladi ljudi ne vide sebe kao heroje i da su u svakom slučaju traumatizovani. „U slučaju da uopšte uspeju da se vrate, oni moraju da budu podvrgnuti psihološkom tretmanu“, smatra Can. Ona apeluje na porodice koje se suočavaju s tim problemom da se ne povlače zbog sramote i osećaja krivice, već da se obrate nadležnim službama i obaveste javnost – da bi se izbegla još veća nesreća. Sveobuhvatan koncept pristupa bivšim džihadistima do sada svakako nedostaje.