Zašto Nemačka ne treba da primi decu sa grčkih ostrva | Evropa | DW | 26.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

lični stav

Zašto Nemačka ne treba da primi decu sa grčkih ostrva

Šef nemačkih Zelenih traži da Nemačka primi hiljade migrantske dece iz Grčke. To zvuči kao plemenita ideja, ali bi bilo ponavljanje najveće greške Angele Merkel, piše u svom komentaru novinar DW Kristof Haselbah.

U ove božićne dane teško je ne dići ruku za predlog Roberta Habeka, šefa nemačkih Zelenih. On je tražio da Nemačka primi više hiljada izbegličke dece koja su u teškim uslovima u grčkim kampovima. Zbilja, dok ovih dana seku prazničnu ćurku, samo bezosećajni ljudi mogu da ostanu hladni na slike bede sa grčkih ostrva.

I Evropska komisija preporučuje da druge zemlje EU prime maloletnike bez pratnje. Ali ko bude čekao na zajedničko delanje EU po ovom pitanju, taj će se načekati.

Pa ipak, predlog Roberta Habeka je pogrešan. Jer prihvatanje hiljada izbegličke dece ne bi bilo ispravan signal.

Predlog je pogrešan najpre jer bi taj gest izazvao novi talas migracije. Ne bi sve ostalo na maloletnicima – makar iz osnovne humanosti bi kasnije morale da budu primljene njihove porodice.

Čim se to pročuje u zemljama odakle izbeglice dolaze ili gde trenutno borave – još više ljudi će pokušati da pređe more između Turske i grčkih ostrva. Tamošnji izbeglički kampovi će biti još više pretrpani. To je spirala bez kraja: kad god Evropa prihvati migrante, to privlači nove izbegličke talase.

Habekov predlog je pogrešan i jer bi jednostranom spremnošću Nemačke da primi decu i Grčka i ostatak EU zaboravili na svoju odgovornost. Nemački ministar za razvoj Gerd Miler je, kaže, svojim očima video da izbeglički kampovi u Africi koje kontrolišu UN bolje izgledaju nego oni u Grčkoj.

Ne treba zaboraviti da Nemačka već šalje pomoć na grčka ostrva te da Nemačka i EU podržavaju grčku službu za azil kako bi brže obradila zahteve.

To se nažalost često zaboravlja: azil može da dobije samo onaj ko ima pravo na njega. U razloge se ubrajaju ratovi u zemlji porekla ili pojedinačni progon ljudi – ali ne i ekonomska beda. Čini se da Habeku ta razlika nije važna jer paušalno poziva da se prime svi maloletnici.

Upravo to je do danas najveća dilema izbegličke politike Angele Merkel koja je i dovela do jačanja desničarskih populista. I oni koji nemaju pravo na azil, u pravilu ostaju u Nemačkoj jer je deportacija gotovo nemoguća. Ali sopstveno stanovništvo u Nemačkoj se pita čemu uopšte imamo postupak azila ako njegov ishod na kraju ne odlučuje o tome ko može da ostane.

Pa da li onda Nemačka ne treba ni prstom da mrdne pred užasnim prizorima iz Grčke? Treba. Ljude treba primiti, ukoliko se radi o veoma ograničenom prijemu pojedinih izbeglica – ali to moraju biti isključivo ljudi koji će legalno moći da ostanu u Nemačkoj, dakle oni koji imaju pravo na azil.

Prioritet svakako treba da bude poboljšanje životnih uslova izbeglica na licu mesta.

Ko misli da je to bezosećajno, neka kaže kako bi ograničio migraciju. Jer nema više nikakve sumnje da se migracija mora ograničiti i organizovati – to je pouka iz zime 2015/16. Pravo na azil se uništava ako se utočište pruža baš svakom. Toga moramo da budemo svesni čak i u božićno vreme.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama