Zašto nam je amazonska prašuma važna? | Mozaik | DW | 26.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Pluća sveta

Zašto nam je amazonska prašuma važna?

Brazilski vojnici pokušavaju da obuzdaju ogroman požar koji besni u amazonskoj prašumi. Zabrinutost su izrazili brojni političari u svetu. Zašto je ta prašuma toliko važna?

Padavine

Amazonska prašuma proizvodi ogromne količine vode, ne samo za Brazil, već za čitavu Južnu Ameriku. Takozvane „leteće reke“ prenose vlažnost u velike delove Brazila. To su vazdušne mase natopljene vodenom parom koje nastaju evapotranspiracijom, sabranim isparavanjem iz flore, faune, vode i tla. Ti ogromni kišni oblaci utiču na padavine u Boliviji, Paragvaju, Argentini, Urugvaju, pa čak na krajnjem jugu Čilea.

Prema rezultatima brazilskog državnog istraživačkog instituta INPA, jedno drvo prečnika deset metara dnevno može da u atmosferu ispari više od 300 litara vode – duplo više nego što jedan stanovnik Brazila dnevno potroši.

Očuvanje amazonske prašumeneophodno je za poljoprivredu, proizvodnju prehrambenih proizvoda i proizvodnju struje u Brazilu. Seča u toj prašumi škodi evapotranspiraciji, dometu „letećih reka“ i utiče na količinu padavina u mnogim zemljama Južne Amerike. Pored toga, amazonska prašuma zaslužna je za jednu petinu slatke vode koja dospeva u svetska mora.

Klimatske promene

Amazonska prašuma i druge tropske šume upijaju između 90 i 140 milijardi tona ugljenika i tako doprinose stabilizaciji svetske klime. Samo amazonska prašuma čini deset odsto biomase naše planete. Prokrčene šume su, naprotiv, najveći izvor gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Sečom šume zarad dobijanja zemljišta za poljoprivredno korišćenje dolazi do emitovanja tih gasova u atmosferu, a to destabilizuje klimu.

Pariskim sporazumom o klimatskim promenama iz 2015. zadat je cilj da se globalno otopljenje ograniči na ispod dva stepena u poređenju sa predindustrijskim vremenom. Taj plan u sebi nužno sadrži i očuvanje šuma.

Spaljivanje prašume u cilju povećanja poljoprivredne površine

Spaljivanje prašume u cilju povećanja poljoprivredne površine

Podaci UN iz 2015. pokazuju da je Brazil jedna od deset zemalja na svetu u kojima je emitovanje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na najvišem nivou. Zato se ta zemlja obavezala da će redukovati emitovanje tih gasova do 2030. za 43 odsto u poređenju sa stanjem iz 2005. godine. Kako bi se taj cilj postigao, Brazil se obavezao da će povećati udeo održive bio-energije te da će, između ostalog, ponovo pošumiti dvanaest miliona hektara zemlje.

Bilans borbe za zaštitu životne sredine

Deset odsto svih čoveku poznatih biljnih i životinjskih vrsta na planeti Zemlji svoj dom ima u amazonskoj prašumi. Ta najveća tropska šuma raspolaže najvećim biodiverzitetom na svetu. Osim toga, tu je i veliki broj vrsta koje su naučnicima još uvek nepoznate.

Očuvanje bioraznolikosti važno je zbog toga što ona garantuje održivost za sve organizme. Zdravi i raznoliki eko-sistemi se, osim toga, bolje oporavljaju od katastrofa poput požara. Očuvanje biološke raznolikosti takođe doprinosi stabilizaciji drugih eko-sistema u regionu. Ogromni koralni greben na ušću reke Amazon u Atlantski okean dom je za korale koji su ugroženi globalnim otopljenjem.

Koralni greben

I koralni grebeni zavise od prašuma Amazonu

Prema navodima biologa Karlosa Eduarda Lajtea Fereire sa Univerziteta Federal Fluminense iz Rio de Žaneira, taj greben bi mogao da doprinese da se korali ponovo nasele u onim područjima u svetskim okeanima gde su koralni grebeni znatno oštećeni. Međutim, naftne kompanije poput Totala ili BP planiraju da u blizini koralnog grebena na ušću Amazona izvrše bušenja u cilju potrage za naftom. To bi taj eko-sistem moglo da ugrozi.

Proizvodi iz prašume

Biljke iz amazonske prašume važne su i za proizvodnju lekova, prehrambenih i drugih proizvoda. Više od 10.000 biljnih vrsta tog regiona pruža materijal za medicinsku upotrebu, kozmetiku ili biološka sredstva za suzbijanje štetočina.

-pročitajte još: Svađa Bolsonara sa Makronom oko požara u prašumi Amazona

Prema navodima iz jednog istraživanja Univerziteta ABC iz Sao Paula, takozvani „mačiji nokat“, biljka koja raste u amazonskoj prašumi, može da se koristi ne samo za lečenje artritisa i artroze, već i kako bi se smanjio umor i poboljšao kvalitet života pacijenata u poodmaklom stadijumu kancera. Proizvodi iz prašume prodaju se u čitavom Brazilu, a brojni se izvoze u čitav svet.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM