Zašto baš papa? | Evropa | DW | 06.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zašto baš papa?

Papi Franji je danas (6.5.) u Vatikanu uručena „Karlova nagrada“. Zašto baš on dobija tu najstariju evropsko-političku nagradu Nemačke? Zašto je pola Ahena otišlo u Rim i ko je bio Karlo Veliki?

Karlovu nagradu od 1950. godine dodeljuje jedno udruženje iz Ahena. Dosadašnji dobitnici nagrade su brojni vodeći evropski političari, nemački kancelari, američki predsednik, narod Luksemburga, evro i papa. Specijalnu Karlovu nagradu za ulogu u rušenju komunističkih režima u istočnoj Evropi, 2004. godine je dobio, tada teško oboleli, papa Jovan Pavle II. „Međunarodna Karlova nagrada grada Ahena“ uživa veliki ugled, kao najstarija evropsko-politička nagrada Nemačke, koja svake godine okuplja prominentan krug političara i uglednih ličnosti.

Utemeljitelj

Ahenski trgovac tekstilom Kurt Fajfer, jedan od prvih gradonačelnika Ahena nakon Drugog svetskog rata, razvio je ideju dodele nagrade za evropsko ujedinjenje. Osnovao je udruženje i pridobio podršku brojnih ahenskih političara. Britanske okupacione snage nisu bile previše oduševljene zbog toga što su Fajfer i nekoliko njegovih saradnika bili bivši članovi NSDAP-a (Nacionalsocijalističke radničke partije). Međutim, kroz ugledne dobitnike, Karlova nagrada brzo je privukla pažnju šire javnosti.

Za utemeljitelje nagrade je srednjovekovni car Karlo Veliki bio otac evropskog ujedinjenja. Mada i nasilno, krvavim ratovima – između ostalog i protiv paganske Saksonije – Karlo je stvorio carstvo sa efikasnom upravom, koje je obuhvatalo zapadnu Evropu. On je stvorio neku vrstu evropskog identiteta. Ahen je bio sedište carstva. Sve do 16. veka to je bio grad u kome su krunisani nemački kraljevi. Trgovac Fajfer je zato nagradu nazvao po njemu. Želeo je da izgradi most između prošlosti i budućnosti.

Aachen Rathausplatz Denkmal Karl der Große,

Spomenik Karlu Velikom u Ahenu

Dobitnika nagrade iza zatvorenih vrata bira sedamnaest članova Udruženja Karlova nagrada. Predlozi mogu da se dostave. Nije poznato prema kojim kriterijumima se dobitnik bira i kako se odvija diskusija. Dokumenti o tome drže se najmanje trideset godina u tajnosti. Stranke leve orijentacije u ahenskom gradskom veću uvek iznova kritikuju da nagradu pretežno dobijaju konzervativni političari. Socijaldemokratski kancelari Vili Brant i Helmut Šmit bili su zaobiđeni, dok su svi demohrišćanski kancelari, uključujući i Angelu Merkel, nagradu dobili. U vreme dodela nagrada bilo je i demonstracija pred ahenskom skupštinom, na primer protiv dodele nagrade Henriju Kisindžeru koji je kao američki ministar spoljnih poslova imao odgovornost za rat u Vijetnamu.

Dobitnici nagrade

Papa Franja dobitnik je Karlove nagrade za 2016. godinu zbog svog „izvanrednog moralnog autoriteta, koji nas opominje i kao posrednik podseća da Evropa ima zadatak i obavezu da nastavi da radi na ostvarenju ideala svojih osnivača u izgradnji mira i slobode, prava i demokratije, solidarnosti i očuvanju integriteta“, navodi se u saopštenju Odbora za dodelu nagrade. U svom govoru u evropskom parlamentu, papa je upozorio na „uspavanost Evropske unije“. Rečima i delima kritikovao je „nemilosrdnu izbegličku politiku Evropljana“. Izbeglice je posetio 2013. godine na Lampeduzi i nedavno na Lezbosu, kada je dvanaestoro sa sobom poveo u Vatikan.

„On je taj koji ovih dana poziva na očuvanje Evrope, koji je pred Evropskim parlamentom održao impresivan govor, koji je Evropljanima poručio da sačuvaju svoje vrednosti i ne potonu u nacionalizam, onaj koji je važne reči uputio Evropi sada za vreme izbegličke krize. Smatram da je to razlog zašto je dobitnik Karlove nagrade“, kaže za Dojče vele Armin Lašet. Lašet je bio poslanik u evropskom parlamentu i ministar za integraciju Severne Rajne-Vestfalije. Ahenski demohrišćanski političar član je Odbora za dodelu nagrade. Katolički vernik, Armin Lašet kaže da bi papa mogao da bude uzor mnogim Evropljanima kao prvi „globalni papa“. „Moj utisak je da to što on radi nadaleko prevazilazi konfesionalne granice i da je mnogima upravo u ovim danima potreban takav jedan moralni autoritet. Zato sam uveren da će dodela Karlove nagrade još jednom naglasiti važnost njegove poruke.“

Utisci iz Vatikana

Italijanski novinar Marko Politi već godinama izveštava iz srca katoličke crkve. On je pravi „Vatikanisto“, dakle dobar poznavalac papine politike. „Svojim rečima o geopolitičkoj situaciji on zapravo pokazuje koliko je Evropa danas nema i da nekako uspavano ide ka razjedinjenu. Svojim radom on pokazuje kako Evropa nije u stanju da radi“, kaže Politi za Dojče vele. Stručnjak za Vatikan Franju takođe vidi kao prvog „globalnog papu“. On ne dolazi iz nekog bavarskog ili poljskog sela, iz nekog malog italijanskog grada, već iz milionske metropole Buenos Ajres. Papa Franja ima drugačiji pogled na svet, ocenjuje Marko Politi i dodaje da zato od ljudi zahteva da se brinu za celo čovečanstvo. „Mislim da je to najbolja poruka koja Evropi danas može da se uputi – kako bi evropski narodi ponovo shvatili da se na jedinstvu mora raditi i da samo ujedinjena Evropa može da reši probleme modernog sveta.“

Italien Petersdom

Vatikan

S obzirom na to da je papa želeo da primi nagradu, ali nije imao vremena da dođe u Ahen, Odbor za dodelu iz Ahena otišao je u Vatikan, zajedno sa mnogim poznatim Evropljanima. Karlova nagrada tradicionalno se dodeljuje na praznik Vaznesenja, ali pošto je papa na taj hrišćanski praznik, razumljivo, pun posla, nagrada mu je uručena u petak (6.5.) u Apostolskoj palati. Govore su održali tri bivša dobitnika nagrade, koji predstavljaju institucije EU: Martin Šulc, predsednik evropskog parlamenta, Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije i Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta.

Karlo Veliki i Sveta stolica bili su usko povezani. Na Božić 800. godine franačkog kralja je za prvog zapadnoevropskog cara krunisao papa Leo III. Godinu dana ranije Karlo je vojnom silom izbegao svrgavanje od strane rimskih aristokrata. Carstvo i Vatikan ušli su u tesnu vezu, koja je vekovima uticala na evropsku politiku. Papa se danas naravno odrekao ovozemaljske moći, apsolutno vlada samo na jednom kvadratnom kilometru Vatikana. Vatikan inače nije deo Evropske unije, ali ipak ima otvorene granice sa Italijom i evro kao sredstvo plaćanja.