Zašto su se izbeglice nasukale u Srbiji?

U intervju za Velt, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto kritikovao je Nemačku što želi da produži kontrole na granicama, meru koja za sada važi do februra i koja je uvedena zbog izbegličkog talasa. On je rekao da je to ubitačno za mađarsku privredu.

Međutim, komentarišući dramatičnu situaciju izbeglica na srpsko-mađarskoj granici on je ostao neumoljiv - Mađarska neće otvoriti svoje grancie za izbeglice.

Da bi brzo dobili pomoć, "izbeglice treba da se registruju i odu u prihvatilišta u Srbiji. To mnogi ne rade zato što hoće kasnije u nekoj drugoj zemlji da zatraže azil." Međutim, nije "osnovno ljudsko pravo da mase marširaju kroz sigurne zemlje i biraju u kojoj zemlji žele da žive". Mađarska je po tom pitanju imala "uvek jasan stav". "I svi znaju: Nećemo dozvoliti ilegalno putovanje kroz našu zemlju", rekao je ministar spoljnih poslova Mađarske za Velt.

Zahtev za azil u Mađarskoj je 2016. godine podnelo 29.430 migranata, ali je ogromna većina ipak nastavila put ka Zapadnoj Evropi. Po zvaničnim podacima, u prihvatnim centrima u Madjarskoj 27. decembra je bilo svega 467 migranata.

„I pre hladnog talasa je situacija u kojoj su se nalazile izbeglice u Srbiji bila katastrofalna. Oko 2.000 ljudi, uglavnom muškaraca, u ovoj balkanskoj zemlji, praktično žive na ulici", piše Tagesšpigel. List podeća da najveći broj izbeglica živi u napuštenim i ruševnim skladištima iza glavne autobuske stanice u Beogradu i to na trenutno niskim temperatirama bez grejanja, bez mogućnosti da kuvaju i bez sanitarija.

„Volonteri privatnih organizacija izbeglicama dele ćebad i toplu hranu. Međutim, to nije dovoljno. Predstavnici vlade redovno dolaze kako ri prebrojali izbeglice i ne urade ništa više. `Vlada je delom zakazala`, kaže Petar Bogović, iz privatne humanitarne organizacije „Refugee Aid Serbia". On priželjkuje i više angažmana iz drugih evropskih država za izbeglice u njegovoj zemlji. `Trebalo da nam pomognu i vrše pritisak na vladu Srbije da više čini`".

Apel Merkelovoj

Luize Amtsberg, iz stranke Zeleni, pozvala je nemačku kancelarku Angelu Merkel da utiče na vladu Srbije. „Aktuelna politika skretanja pogleda u drugu stranu se ne sme ustaliti", izjavila je Amtsbergova za Tagesšpigel. EU je zemljama poput Srbije na raspolaganje stavila sredstva za pomoć izbeglicama, ali Srbija ta sredstva nije zatražila. „Očigledno ne želi da poboljša trenutno stanje kako bi zastršila druge izbeglice".

U Srbiji se trenutno nalazi 7.600 izbeglica. Međutim, na raspolaganju je smeštaj za samo 6.000 osoba. Ti smeštaji su rezervisani pre svega za žene i decu. Petar Bogović negira izjavu vlade Srbije prema kojoj su muškarci odbili da napuste skladišta jer se boje da će u prihvatilištima ostati ili čak biti prisilno vraćeni. `Neki se upravo toga boje. Međutim, s obzirom na hladnoću, mnogi bi bili srećni da uopšte imaju krov nad glavom`, kaže Bogović. Stvar je u tome što nema dovoljno mesta u prihvatilštima, piše Tagesšpigel.

Krijumčari ljudima ih ostavili na cedilu

Prema informacijama Europola, u Srbiji se etabliralo glavno čvorište trgovine ljudima na Balkanskoj ruti koja je ustvari zatvorena. Otkako su granice zvanično zatvorene, dobro organizovane kriminalne bande ponovo u sve većem broju kamionima krijumčare izbeglice u Austriju i Nemačku. „Krijumčari svojim prljavim poslovima indirektno idu na ruku vladi jer na taj način odvoze izbeglice iz zemlje", kaže Bogović.

Mnoge izbeglice nemaju novca da plate dalje putovanje. Krijumčari su neke ostavili na cedilu. Mnogi se u Beogradu nalaze već mesecima.

Međutim, situacija se zaoštrava i u drugim zemljama. Prema informacijama međunarodne organizacije za migraciju (IOM), u jednoj šumi u Bugarskoj su se u proteklih nekoliko dana smrzle dve izbeglice iz Iraka, prenosi Tagesšpigel.