Zašto se naoružava Persijski zaliv?

Povodom izvinjenja japanskog premijera Južnoj Koreji za nepravde nanesene tokom japanske uprave list Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Niko od Naoto Kana nije očekivao da verbalno klekne pred severnokorejskim diktatorom Kim Jong ilom. Ali način na koji je japanski premijer zamolio za izvinjenje zbog japanskog kolonijalizma zaista je čudnovat. Šta god da je Japan loše učinio između 1910. i 1945. godine učinio je to kako u južnom, tako i u severnom delu korejskog poluostrva. Ako, dakle, Kan smatra da je potrebno izviniti se, onda je izvinjenje trebalo da zatraži od celog korejskog naroda.

Ali, japanski predsednik vlade se mudrim rečima obraća samo Južnoj Koreji. To svedoči da mu nije stalo pre svega do prošlosti. Tokio je zainteresovan za što bolje odnose sa Južnom Korejom. Dve zemlje povezuje odbojnost prema režimu na severu poluostrva, ali odnosi u prošlosti nisu uvek bili dobri. Sada bi Kan da napravi „dobru atmosferu“, ali Japan mora da se suoči sa svojom prošlošću - ne samo zbog aktuelnih političkih interesa“, piše list „Frankfurter algemajne cajtung“.

O situaciji u Avganistanu list Šveriner folkscajtung piše:

„To je žalostan bilans: 1271 mrtav u Avganistanu u prvih šest meseci ove godine, što je značajno povećanje u odnosu na isti period 2009. To je istovremeno brojka koja jasno ukazuje na granice strategije NATO. Nastojanja američke komande da po svaku cenu izbegne gubitke u civilnom stanovništvu talibani lako mogu da miniraju i tu više nema nikakvih moralnih granica: oni koji koriste seljake kao živi štit, decu i mentalno poremećene angažuju kao atentatore-samoubice i masakriraju lekare izgubili su svako pravo da se nazivaju borcima protiv zapadnih „okupatora“.

Izveštaj o broju žrtava istovremeno pokazuje da je američka vojska svojim obećanjima pobudila prevelika očekivanja koja je teško ispuniti u magli rata. Talibani to koriste i dosipaju ulje u vatru rasprave o smislu i realnim ciljevima angažovanja u Avganistanu“, piše list „Šveriner folkscajtung“.

List Ziddojče cajtung bavi se trkom u naoružavanju u području Persijskog zaliva i piše:

Saudijska Arabija u SAD kupuje 84 borbena aviona F-15 i desetine helikoptera „blekhouk“ i Amerikanci su spremni da isporuče svo to oružje. Kako Izrael ima izvesne rezerve avioni će biti modifikovani i u saudijskoj verziji neće imati neke rakete i sisteme nišanjenja. Jasno je i zašto su Saudijcima potrebni novi avioni: strahuju od Irana.

Deset milijardi dolara za oružje!

Isporučujući oružje u Persijski zaliv SAD, zajedno sa tamošnjim vlastodršcima, vode politiku odvraćanja Irana. Saudijska Arabija je u proteklih pet godina udvostručila kupovine oružja u SAD. Ujedinjeni Arapski Emirati potrošili su za isto vreme za oružje istu sumu kao i Saudijci – deset milijardi dolara. U zemljama kao što su Katar i Bahrein nalaze se baze američke mornarice i druga vojna postrojenja. Čak i Francuzi grade u Emiratima vojnu bazu.

Neizvesnost u vezi sa iranskim nuklearnim programom i hegemonističke ambicije Islamske Republike doveli su do trke u naoružanju u području Zaliva. Arapske zemlje strahuju od Irana koji je već jedanput, u vreme šaha, bio naoružan do zuba. Šah je za SAD bio policajac u tom delu sveta sve dok ga ajatole nisu oborile sa prestola. Danas SAD u arapskim državama Zaliva vide pogodne saveznike kako bi se suzbile vojne i političke ambicije Irana.

Ostaje otvoreno pitanje pouzdanosti država kao što je Saudijska Arabija: režimi država u Zalivu nisu preterano stabilni, a nemoguće je sa izvesnošću predvideti njihovu dugoročnu političku orijentaciju. U Saudijskoj Arabiji kralj Abdulah vodi politiku reformi. Njegov naslednik, međutim, mogao bi se ponovo opredeliti za rigidnu varijantu islama po kojoj je zemlja dugo bila poznata. Za to mu nisu potrebni ratni avioni, ali u tom slučaju bio bi za SAD od ograničene vrednosti kao partner.

Osim toga, novo oružje nije pretnja samo Iranu. U nedavnom sukobu na jemenskoj granici Saudijska Arabija pomogla je tamošnje vlasti u borbi sa pobunjenicima. Saudijsko-jemenski odnosi nikada nisu bili jednostavni: ukoliko bi u Jemenu došla na vlast neka drugačije orijentisana vlada frontovi bi lako mogli da se promene.

Vašington nema alternativu kada je o Iranu reč

Pregovori su ostali bez rezultata. Vojna intervencija ne obećava neke rezultate i za nju, osim u Izraelu, nema međunarodne podrške. Arapske države strahuju od Irana sa nuklearnim oružjem, ali ni po koju cenu ne bi novi rat na Bliskom istoku. Za rat nisu zainteresovani ni u Vašingtonu – njihovi vojnici su u Iraku i Avganistanu bez većih izgleda na (vojnu) pobedu.

Uporedo sa sankcijama, čiji je ishod takođe neizvestan, naoružavanje zemalja Zaliva ostaje jedina mogućnost da se stane na put Iranu. Iranska vojska takođe je zainteresovana za novo oružje, ali zbog sankcija rezultati nisu ohrabrujući. Iran je upravo nabavio male podmornice za eventualni rat u Zalivu, ali uprkos raketama i pričama o čudesnom oružju njegove oružane snage su na nivou iz osamdesetih godina. Potencijalna snaga Teherana je u asimetričnom ratu. Tako je rat živaca oko iranskog nuklearnog programa praćen ubrzanim naoružavanjem u području Zaliva, a ostaje da se vidi da li je na taj način moguće obezbediti mir i stabilnost u tom delu sveta“, piše „Ziddojče cajtung“.

Priredio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Dijana Roščić