Zašto Parižani odlaze "kod tetke"?

Osnovana u 17. veku, kao odgovor pohlepnim zelenašima, neprofitna Kredi Minisipal danas ima nov zadatak - da prihvatljivim zajmovima i finansijskim uslugama pomogne Parižanima da prebrode ekonomsku krizu.

U ukrašenim odajama gde je Ogist Roden svojevremeno založio ruku jedne svoje skulpture za nešto gotovine, danas se mogu videti i majke sa decom kako stoje u redu da ponude zlatni nakit iz svog miraza ili dobiju niskokamatni zajam.

Bogati i siromašni

Nisu svi klijentni siromašni. Aristokrate iz elegantnog 16. arondismana redovno se pojavljuju sa nekim komadom nasleđene imovine. "Mi smo nešto kao urgentno odeljenje u bolnicama", kaže direktor zalagaonice Bernar Kandiar novinaru Rojtersa. "Većina naših klijenata je iz skromnih porodica, ali ima i dama u skupocenim bundama".

Tokom prošle godine broj klijenata se povećao za 30 odsto, na preko 500 dnevno. Ove godine, nekoliko bankara je tiho založilo slike da bi platilo porez.

Vino, kišobran i nakit

Kredi Minisipal je prošle godine počeo da prihvata i neobične zaloge - retka vina i umetničke fotografije. Klijenti mogu da pozajme između 50 do 70 odsto vrednosti založenog predmeta. "Zaključili smo da je ljudima lakše da siđu u podrum i donesu nam bocu dobrog vina, nego da skinu sliku sa zida ili narukvicu sa ruke svoje žene", kaže Kandiar.

U eri internet bankarstva i elektronskog igranja na berzi, Kredi Minisipal, u srednjevekovnom distriktu Mare, deluje čudno i ohrabrujuće staromodno. Zaštićena skladišta zalagonice ispunjena su sa više od milion predmeta, uglavnom nakita, ali i umetničkim delima, knjigama, poštanskim markama i krzenim kaputima. Tu je, već 50 godina, i jedan kišobran.

Bivši klijent zalagonice, raskalašni princ De Žonvil, gleda sa portreta iz 19. veka na izlazu iz Kandiarove kancelarije. Princ je založio sat da plati kockarski dug, a prijateljima je rekao da ga je ostavio kod tetke. "Kod tetke" je danas francuski eufemizam za zalaganje.

Sa 74 miliona evra pozajmljenih 2008. godine, u odnosu na 63 miliona evra iz 2007, i sa prosečnom pozajmicom od 1100 evra, Kredi Minispial je daleko manji od komercijalne banke. Ali, osnovni poslovni principi pariske javne zalagaonice, kao što su jaka veza sa klijentom i tradicionalni način pozajmljivanja, sadrže važne lekcije za budućnost bankarstva.

Prvo savet

U zalagaonici veruju da je neobuzdano i nesmotreno pozajmljivanje, često preko interneta, delom zaslužno što su se ljudi previše zaduživali. Klijentima se zato daju finansijski saveti pre no što im zalagonica reprogramira dug po nižoj kamatnoj stopi. U odeljenju za mikro kredite, penzionsani službenici Francuske banke pomažu u sklapanju zajmova za najsiromašnije.

Malo zemalja ima instituciju kao što je Kredi Minisipal, osnovan 1637. godine da bi parirao zelenašima koji su tražili kamatne stope od 100 do 300 odsto. Danas, klijenti plaćaju između četiri i 14 proceneta interesa i mogu da produže zajam na koliko god žele.

Rekord drži jedna Parižanka koja je založila narukvicu kada joj je bilo 18 godina. Na 18. rođendan svoje unuke, 54 godine kasnije, odvela je devojku u Kredi Minisipal, otkupila narukvicu i poklonila je unuci.

ii/beta

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović