Zašto Nemci vole da štede?

Ipak, samo mali broj prolaznika ima razumevanja za paket štednje nemačke vlade u visini od 80 milijardi evra: „Naš predsednik jednostavno podnese ostavku, dobije veliku otpremninu i onda živi kao car. Tu nešto nije u redu. A nama kažu da moramo da stegnemo kaiš! Neka onda krenu sa štednjom odozgo“, kaže jedan od građana.

Nemci štednju shvataju kompleksnije od običnog smanjenja potrošnje. Za Nemce je pojam štednje u sprezi sa dve važne stvari, a to su vera u bolju budućnost i vera u pravednije odnose među ljudima, kaže psiholog i analitičar tržišta Štefan Grinevald.

„S jedne strane potrebno je imati viziju i pitati se: zašto štedim? Kako će izgledati Nemačka posle deset godina štednje? Drugi momenat je princip pravednosti. Ljudi su spremni da štede, ako imaju osećaj da se to odnosi na sve. Svaki apel na štednju propada ako ljudi imaju osećaj da su pogođene samo određene kategorije ljudi, recimo samo oni koji primaju socijalnu pomoć“, kaže Grinevald.

Bogati prosto mole da štede

Štednja za bolju budućnost obeležila je posleratnu Nemačku. Zemlja je bila uništena, politički i moralno na dnu, tako da je većina ljudi tražila sigurnost posebno u materijalnom smislu. Za razliku od evropskih suseda ili Amerikanaca, koji su mnogo opuštenije trošili novac, Nemci su vredno štedeli.

Zajednička štednja kao put izlaska iz katastrofe ima dakle u Nemačkoj dugu i slavnu tradiciju. Svako domaćinstvo gleda da nešto uštedi i to potom dobro uloži – za starost. Ipak, Grinevald kaže da shvata zašto su građani skeptični prema najnovijim merama vlade. Jer, niti se jasno vide socijalne prednosti štednje za budućnost niti je teret štednje pravedno raspoređen. On smatra da je fatalni signal poštedeti one, koji bolje zarađuju, tim pre što su bogati i te kako spremni da daju svoj doprinos.

„Interesantno je da bogati prosto mole da daju svoj doprinos štednji. To znači da smo trenutno u fazi kulturnog razvoja kada ljudi imaju osećaj i svest o kolektivu i kada shvataju da ovako više ne ide. Stvar je u tome što bi politika to trebalo da iskoristi, mnogo više nego što to sada čini“, kaže Grinevald.

Autorke: Giza Funk / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković