Zašto još nema vakcine protiv AIDS-a?

Klaus Iberla, virolog na Rurskom univerzitetu u Bohumu, više duže od 15 godina istražuje HIV i pokašva da otkrije efikasnu vakcinu. Ali uspeha još nema na vidiku. „Glavni razlog je činjenica da je HIV ekstremno mnogo varira. To zapravo znači da se ne borimo protiv jednog već protiv čitavog niza virusa, koji se stalno menjaju. U tome se sastoje teškoće u razvoju vakcine koja će se boriti protiv mnogo različitih formi HIV-a.“

Iberlove kolege istraživači su još 1984, kada je virus otkriven, bili potpuno sigurni da je pronalazak vakcine samo pitanje vremena. Naučnici su se nadali da će sa HIV-om moći da primene istu strategiju kao sa Hepatitisom A, besnilom i dečijom paralizom, koja je u tim slučajevima bila uspešna. Kod tih bolesti lekar jednostavno ubrizga umrtvljene patogene ili jedan deo njih i vakcinisana osoba je zaštićena. Ali istraživači su ubrzo primetili da je HIV drugačiji.

Brze mutacije

Virus je prilagodljiv i proteinski sastav koji ga okružuje se od virusa do virusa pomalo razlikuje. Pride, HIV se prikriva tako da ga imuni sistem ne prepoznaje kao patogen i zbog toga ga ne napada. „Ta kombinacija dovodi do toga da čak i kad su formirana antitela za borbu protiv virusa, ona često ne mogu da spreče penetraciju. Vezuju se, ali ne deluju“, objašnjava Iberle.

Upravo zato nije jasno da li je jedna španska grupa istraživača postigla uspeh sa svojom vakcinom. Čak 95 odsto vakcinisanih razvilo je antitela protiv HIV-a, ali da li vakcina zaista štiti protiv virusa, to niko ne zna. Klinička studija o delotvornosti još nije sprovedena. Tri dosadašnje kliničke studije dokazale su da vakcinisani imaju iste šanse da se zaraze kao i nevakcinisani. „Pokazalo se da vakcinisani nisu zaštićeni iako je telo razvilo antitela. Ali ona nisu uspela da spreče virus da dospe u ciljanu ćeliju“, ukazuje Iberle.

Prema tome su istraživači smislili novu strategiju: ne koriste više proteine iz virusa, već genotip za taj protein. Preko bezopasnih virusa koji prenose prehladu, u telo vakcinisanog unose genotip HIV-a. U teoriji, telo bi onda trebalo da pokrene imuni sistem u borbi protiv tog proteina kako bi se pripremilo za eventualne susrete sa pravim virusom u budućnosti.

Katastrofa na klnici

Naučnici su polagali velike nade u kliničku studiju firme „Merk“ (Merck) koja je na ljudima isprobala jednu takvu vakcinu. Na njihov užas, sve je krenulo nizbrdo: kod nekih koji su primili vakcinu opasnost od infekcije je porasla i „Merk“ je prekinuo istraživanje.

„’Merkovo’ istraživanje nas je sigurno vratilo unatrag. Činjenica da je kod vakcinisanih češće dolazilo do infekcije nego kod nevakcinisanih nas je iznenadila i upozorila na to koliko je opreza potrebno prilikom daljim studija“, kaže Klaus Iberla.

HIV se u ćelijama ljudskom imunog sistema umnožava. Vakcinacijom su ciljane ćelje bile pripremljene na najbolji mogući način, a ipak je virus je virus ušao i u njih. Ali ima još nade, kaže Klaus Iberla.

Nada umire poslednja

„Kod jedne kliničke studije na Tajlandu pre dve godine naučnici su testirali kombinovane vakcine. Verovatnoća da se vakcinisani čovek inficira HIV-om pala je na 30 odsto. Možda ne zvuči kao puno, ali se sada zna da infekcija HIV-om skoro uvek nastaje tako što jedan jedini virus prodre u ćeliju i odatle se proširi infekcija.

„To znači da aktivna supstanca ne mora da bude posebno delotvorna kako bi sprečila infekciju. Vakcina koja bi prepolovina kapacitete virusa da zarazi organizam, smanjila bi i šanse da dođe do infekcije za 50 procenata“, kaže Iberla.

Kod drugih bolesti infekciju umesto jednog, izaziva 100 virusa odjednom - vakcina koja bi u tom slučaju sprečila polovinu virusa da izazovu infekciju, ne bi značila ništa. U slučaju HIV-a i manje efikasna zaštita snažno bi uticala na sposobnost virusa da se širi. Vakcina je najefikasniji i najjeftiniji metod za kontrolu epidemije HIV-a kaže Iberla. Taj virolog je optimista i nada se da će uspeti da pronađe vakcinu. Iako to traje već mnogo duže nego što se na početku mislilo.

Autorke: Brigite Osterat / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković