Zašto je Berlin mačka, a Beograd miš?

Odavno jedan članak iz srpskih novina nije izazvao toliko pažnje u Nemačkoj kao tekst Večernjih novosti „Ucene i ultimatumi Srbiji i za 21. vek“. Direktan povod bili su zahtevi nemačkih parlamentaraca Srbiji, od kojih su se glavni ticali sređivanja odnosa sa Kosovom, odnosno postizanje dogovora u Briselu. Istorijska činjenica da su Nemačka i Srbija u poslednjih sto godina uvek bile na različitim stranama tako je ukrštena sa teorijom zavere kako se sve na Balkanu radi protiv Srbije i Srba.

Berlin kao kapija EU

Postoje najmanje tri nivoa odnosa Beograda i Berlina, smatra Dragan Simeunović sa Fakulteta političkih nauka. Odnosi samih građana su u najboljem redu, kao i formalni bilateralni odnosi država. Dublji politički odnosi su, međutim, očigledno napeti. „Razlog je pre svega stav Nemačke prema srpskom stavu o Kosovu i, sa druge strane, zahtev Srbije da uđe u Evropsku uniju gde se ponovo gleda u Nemačku i to opravdano jer je to najveća i najmoćnija zemlja EU“, kaže Simeunović za DW.

Ono što su godinama sinhrono ponavljali srpski (ali i evropski) političari, da su Kosovo i evropski put razdvojena pitanja – surovo je razbijena. Sada srpska vlada balansira sa oba problema za istim stolom. Istoričar Čedomir Antić mišljenja je da Srbija trenutno u EU može da uđe samo kao „pokorena zemlja“. „Da li je raspad Srbije cena njene evropske budućnosti? Da li ćemo neki ulazak u Evropu C ili Evropu D dočekati kao evropski Kurdi“, pita se Antić u razgovoru za DW.

On smatra da je radikalno razmišljanje o Nemačkoj posledica politike Berlina prema Srbiji. „Ako poštujete autonomiju Olandskih ostrva, koja imaju izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, a insistirate da Tačijeva vojska dođe na sever Kosova – onda ne možete biti percipirani drugačije nego kao neprijatelj“, smatra Antić. Simeunović misli da i domaći mediji grade sliku Nemačke kao države koja je najtvrđa u pogledu Kosova. „Devedesetih smo imali obrnutu situaciju da je narod Nemačke, zahvaljujući medijima, stekao lošu sliku o Srbima“, podseća Simeunović.

Nemačka profitirala od raspada Jugoslavije?

Upravo su jugoslovenske ratne godine vratile Nemačku na veliku scenu, smatra Antić koji ulogu Berlina iz tih godina definiše kao „bespogovornu podršku slovenačkom i hrvatskom nacionalizmu“. „Nemačka tada dobija ulogu u Evropi. Ona više nije samo ekonomski jaka članica NATO, već ključna zemlja u Kontakt grupi. Od devedesetih, Nemci i Austrijanci drže uloge Visokog predstavnika u BiH i prvog čoveka Unmika na Kosovu“, kaže on.

Antić veruje da bi za svet bilo neprihvatljivo da Nemačka uzme stranu u konfliktu koji bi se desio u Češkoj, Poljskoj ili Francuskoj. „Samo kada je reč o Balkanu, Nemačkoj se previdela uloga u Drugom svetskom ratu, a taj rat je imao veliki uticaj i na događaje iz devedesetih godina“, kaže taj istoričar. Sa svoje strane profesor Simeunović potvrđuje da su za nacizmom ostale i jake predrasude, ali da one „ne bi trajale kada bi aktuelne politike Nemačke i Srbije uložile više napora“.

Radikalnije Antićeve kolege idu korak dalje, nazivajući današnju nemačku politiku „demokratskim fašizmom“. Čedomir Antić misli da je to preterano. „Naravno da ne mislim da su recimo nemački demohrišćani – fašisti i rasisti, ali mislim da Nemačka koristi Srbiju da leči frustracije iz 20. veka. Iskorišćeni smo kao 'narod-parija' Evrope da relativizujemo krivicu koju je Nemačka hiljadu puta morala da prizna – ali prema Srbiji je nije priznala. Ne mislim da neko treba doživotno da se izvinjava zbog nečega sa čim nema veze i sa čim ni njegovi roditelji nemaju veze, ali mislim da nije u redu da se istorija ponavlja samo Srbima“, kaže Antić.

Malo se zna o podršci Nemačke

Povremeno se u Srbiji zaboravlja da je upravo iz Nemačke stiglo najviše novca nakon pada režima Slobodana Miloševića. To je, smatra profesor Simeunović, greška i same Nemačke koja nije dovoljno „izreklamirala“ šta je sve uradila za Srbiju. „Šta je sa čuvenom nemačkom propagandom? Kako to da oni ovde daju novac, a to niko ne zna? Kada bi ljudi ovde znali da je Nemačka davala i za grejanje posle Petog oktobra, onda bi i stav Srba prema Nemcima bio bolji, onda bi svi istorijski razlozi delovali manje bitno“, kaže Simeunović koji je svoju doktorsku disertaciju odbranio upravo u Nemačkoj.

Sa druge strane, Antić misli da čak ni reformska vlada Zorana Đinđića nije imala iskrenu podršku Nemačke. Odnose Berlina i Beograda od 1991. do danas, on vidi kao „sadističku igru mačke sa mišem“. Smatra da je Nemačka mogla da preseče problem 1995. ili 1999. godine, ali da je nadmoć koristila da navede srpske političke elite da sprovode njenu politiku. „Jedna vlada dobije inicijalnu podršku, da bi onda bila dekomponovana od strane Nemačke. Ako ne popusti, dovede se druga vlada kojoj se da mali prostor pa se onda ponovo zategne“, kaže Antić.

Suptilnost ne bi škodila

S obzirom na postojanje konfrontiranih interesa, jasno je da Nemačka svoje ciljeve ostvaruje mnogo bolje od Srbije, konstatuje Simeunović. „To jednog dana može da se pokaže kao kontraproduktivno jer rešenja nisu nađena sa obostranim razumevanjem.“ Simeunović savetuje nemačke političare da pokažu više suptilnosti u nastupu prema Srbiji. Čedomir Antić pokušava da objasni stavove Srba prema Nemačkoj sledećom hipotezom: „Kako bi bilo Nemačkoj da je neko 1965. pravio sanitarni kordon oko nje? Ko bi tada bio na vlasti, socijaldemokrate ili neki neonacisti?“

Uz citiranje teksta o navodnom „demokratskom fašizmu“ Berlina, neki nemački mediji su, poput Špigela, usput preneli i stavove mitropolita Amfilohija koji „okupaciju Kosova i Metohije“ vidi kao „opredeljenje Evrope za nastavak Muratovske tiranije i petovekovnog otomanskog gospodarenja Kosovom“. A onda su i podsetili da se mitropolit svojevremeno molio za raspad NATO-pakta. Drugim rečima, dok mediji u Srbiji Nemačku prikazuju kao večitog zlotvora, mediji u Nemačkoj kao da prenose sliku o Srbiji – večitom Kalimeru.

Autor: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković