WB6 – balkanska zajednica u usponu | Izbor iz štampe | DW | 12.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

WB6 – balkanska zajednica u usponu

Štampa na nemačkom jeziku se bavi idejom o formiranju regionalne zone slovodne trgovine na Zapadnom Balkanu, kao i načinom na koji je – uz pomoć srpske manjine – formirana vlada Kosova .

Novinar Andreas Ernst za švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung piše: „Oni koji automobilom prelaze granice na Zapadnom Balkanu, znaju kako to izgleda kada desetine, a ponekad i stotine, kamiona stoje na ivici puta i satima i danima čekaju da prođu proceduru na granici. Vozači dremaju ili igraju karte. Kolona se svakih pola sata pomeri za nekoliko metara. To mnogo košta. Prema procenama srpske vlade, birokratske prepreke u regionu zapadnog Balkana (WB6: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora, Srbija) prouzrokuju dvostruko veće troškove u logistici od onih koji su uobičajeni u Evropskoj uniji.“

„Takve okolnosti su u februaru podstakle tadašnjeg srpskog premijera i današnjeg predsednika Aleksandra Vučića da predloži austrijskom kancelaru Kristijanu Kernu formiranje carinske unije Zapadnog Balkana. Ovaj je pozitivno primio tu ideju. Austrija zajedno sa Nemačkom, Francuskom, Italijom i Francuskom podržava takozvani Berlinski proces. Ta inicijativa od 2014. pokušava da unapredi regionalnu integraciju Zapadnog Balkana. Reformska dinamika je ubrzo zapela jer je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker najavio petogodišnji moratorijum na prijem novih članova u EU. Dosadašnji rezultati berlinskog procesa su skromni. Utoliko više Brisel i Berlin pozdravljaju predlog iz regiona koji je na njihovoj liniji.“

Autor objašnjava zašto aktuelna situacija nije dobra – „šest nacionalnih tržišta na Zapadnom Balkanu su previše mala i komplikovana da bi u velikom stilu privukla strane investitore. Ako bi se stopila u zajednički ekonomski prostor, on bi imao nešto manje od 20 miliona stanovnika – i jedinstvene regulative“. U tekstu je na osnovu statistika o nezaposlenosti i privrednom rastu u regionu te nivou životnog standarda u odnosu na EU prikazano da region ima „frustrirajuće perspektive koje čine razumljivim“ emigriranje iz regiona.

„Doduše, zemlje WB6 su od 2006. članice Sporazuma o slobodnoj trgovini Cefta, ali njegovo sprovođenje je manjkavo. Države se izoluju trgovinskim preprekama i povremeno pokreću male trgovinske ratove kako bi zaštitile svoja tržišta od konkurencije. Birokratske prepreke slobodi kapitala i rada su visoke. Trgovinski volumen sa EU iznosi 57,4 odsto, a u okviru regiona je samo 18,5 odsto. Stvaranje carinske unije bi prema srpskom viđenju bilo kruna regionalone ekonomske zone. Zahvaljujući poboljšanim saobraćajnim putevima, međusobnim priznanjima diploma, otvaranju tržišta rada i brzom internetu, trebalo bi stimulisati rast koji je omogućen izvozom“.

„Vučićev predlog je u regionu primljen sa skepsom“, piše Andreas Ernst, uz objašnjenja o tome kome i iz kojih razloga smeta ta inicijativa, bilo da je reč o primedbi da ona vodi u stvaranje nove Jugoslavije ili da bi na čitav region mogao da se proširi sporazum Srbije i Rusije o slobodnoj trgovini. „No, nisu samo izjave iz Beograda proteklih nedelja uveli pozitivnu promenu raspoloženja u regionu. Komesar za proširenje EU Johanes Han je sa šestorim premijerima u albanskom Draču doneo akcioni plan za stvaranje regionalne ekonomske unije. Odjednom su svi bili složni kada je reč o daljem postupanju. Na Zapadnom Balkanu očito nije svejedno da li je neka poruka stigla iz Beograda ili iz Brisela.“

Haradinaj se predstavlja kao „realan“ političar

A minhenski dnevnik Zidojče cajtung u tekstu pod naslovom: „Neprijatelj u čamcu“ piše o tome kako „srpska manjina“ na Kosovu „podržava kosovskog premijera“ – povodom načina na koji je Ramuš Haradinaj uz podršku predstavnika srpske manjine postao premijer Kosova. „49-godišnji Haradinaj je dosad važio kao krvni neprijatelj srpske manine koja čini oko pet odsto od dva miliona stanovnika Kosova. Još početkom godine, proveo je četiri meseca u pritvoru u Francuskoj, jer je Srbija tražila njegovo izručenje – bez uspeha. Kada je on 2004. već jednom predvodio vladu u Prištini, morao je da napusti funkciju da bi izašao pred Haški tribunal gde je optužen za ratne zločine. Dva puta je bio pred tim sudom, i dva puta je oslobađan zbog nedostatka dokaza. Važni svedoci su tokom procesa umirali.“

„U najhitnije zadatke nove vlade spadaju i pregovori sa Beogradom o normalizaciji odnosa. To je uslov Evropske unije za obe strane kako bi bio nastavljen proces približavanja članstvu u toj zajednici. Haradinaj se neposredno po preuzimanju dužnosti inscenirao kao realan političar: nema alternative dijalogu sa Srbijom, rekao je: i pored tragične istorije ne možemo da promenimo činjenicu da smo susedi.

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android