Vučić, čovek jučerašnjice za sutrašnjicu

„Trijumf i teret“, naslov je komentara u uglednom Frankfurter algemajne cajtungu, koji je danas posvetio dosta prostora ishodu izbora u Srbiji. „Samo dve političke grupacije su ostvarile ovako ubedljive pobede u poslednjih 30 godina: Slobodan Milošević i kasnije Demokratska opozicija Srbije koja je najurila Miloševića sa vlasti. Ipak, postoje odlučujuće razlike. Osim na početku kada su mu Srbi slepo verovali, Milošević je ostvarivao većinu krađom izbora i ubistvima opozicionara. DOS, sa druge strane, bio je savez 18 heterogenih malih partija koji se raspao ubrzo posle pobede nad Miloševićem. Vučić je, međutim, izbore dobio bez partnera i u prihvatljivo demokratskom okruženju. Činjenica da je to uspeo u trenutku kada se ostale partije osipaju govori o Vučićevoj spretnosti“, piše frankfurtski dnevnik i nastavlja:

„Ipak svaki trijumf jednovremeno je i teret. Posle pobede, Vučića čekaju muke koje donosi vlast. On mora privredno da obnovi Srbiju i reformiše propala javna preduzeća što najčešće znači njihovo zatvaranje, a to opet donosi makar privremeni rast nezaposlenosti. Na putu zemlje ka Evropskoj uniji Vučić mora da pronađe trajni zajednički jezik sa Kosovom. To ne uključuje međunarodno-pravno priznanje samostalnosti bivše srpske pokrajine, ali podrazumeva de facto priznanje. Ranije je tako nešto u Srbiji bilo nemoguće jer su šovinistički i ratnohuškački krugovi od svakog dogovora sa Kosovom pravili skandal. Vučiću je lakše na tom terenu. Dobro poznaje protivnike jer je i sam bio šovinista i ratni tribun. Vučićev raskid sa neukusnom političkom prošlošću počeo je 2008. i do danas deluje verodostojno. Pravi lakmus-test ga tek čeka“, zaključuje list.

Vučić zna da pre svega u inostranstvu ima narušen imidž zbog svoje ultranacionalističke prošlosti, piše švajcarski dnevnik Noje ciriher cajtung. Zato će možda i razmisliti o koaliciji, smatra komentator: „Vučićevoj reputaciji bi svakako koristilo ako za sebe veže nekog na zapadu omiljenog političara kao što je Tadić, kojem se pripisuju ambicije na mesto šefa diplomatije. Ali bez obzira ko sve bude u koaliciji – novi moćnik zove se Vučić, koji je i u prethodnom periodu neformalno bio prvi čovek u državi. Ovaj 44-godišnjak u međuvremenu ima uspehe, pre svega u borbi protiv korupcije, evropskoj integraciji Srbije i politici normalizacije sa Kosovom. Ponekad, međutim, ekspresno gomilanje moći u Vučićevim rukama budi i strahove. Kritičari, gledajući u Mađarsku, upozoravaju od orbanizacije Srbije. Postoje optužbe na Vučićev račun da nikako nije oslobođen autoritarnih refleksa i da lansira kampanje linča nad političkim protivnicima“, dodaje list iz Ciriha.

Frankfurter rundšau piše: „U najnovijoj istoriji krije se razlog što su Srbi baš Vučiću od svih ljudi poverili evropski projekat. Budući premijer, ali i njegovi birači, prošli su zaokret za 180 stepeni. Ubeđeni obnovitelji, recimo spretni žongleri u bivšoj vlasti Borisa Tadića, uvek su u očima naroda imali nešto strano, nešto zastrašujuće. Građani su hteli pravo da budu ponosni. U taj paradoks se odlično uklapa upravo Vučić, čovek jučerašnjice za sutrašnjicu.“ Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue) navodi da Vučić sada konačno mora da krene u reforme koje najavljuje već dve godine: „Na to ga pre svega prisiljavaju predstojeći pregovori o članstvu u EU. Borba protiv korupcije o kojoj govori na sva usta do sada je bila inscenacija jednog čistunca. Od depolitizovanog pravosuđa nismo mnogo videli“, kritikuje list.

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković