Vukovar – zaboravljena priča | Politika | DW | 19.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Vukovar – zaboravljena priča

Godišnjica zločina u Vukovaru prošla je u Srbiji gotovo nezapaženo. Većina medija tome nije poklonila veliku pažnju, a tim povodom održan je u Beogradu samo jedan skup.

Skup povodom obeležavanja 22 godine od stradanja u Vukovaru, organizovala je u ponedeljak uveče (18.11.) nevladina organizacija „Žene u crnom“. One su na Trgu Republike u Beogradu razvile plakat na kojem je pisalo „Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru“. Slaba medijska pažnja i manje od 30 učesnika skupa govori da Vukovar u Srbiji polako pada u zaborav. Šta taj zaborav znači i kako se on može tumačiti, za Dojče vele komentariše izvršni direktor beogradskog nedeljnika NIN Nebojša Spaić.

„Moj utisak je da Srbija ne pamti Vukovar. To se vidi i po medijima i po nekoj opštoj atmosferi. Ali ja mislim da je to ustvari dobro, jer kada se to događalo, Srbija je jednostrano gledala na to i uopšte nije bila svesna zločina i strahota sa srpske strane“, kaže Spaić i podseća da se u Srbiji za vreme rata nije govorilo o onome što su u Vukovaru činili pripadnici tadašnje JNA.

Pogledajte video 00:59
Trenutno na programu
00:59 min

Vukovar, jesen 1991.

„O Vukovaru se u Srbiji pre dvadeset dve godine govorilo kao o gradu u kome su prevashodno stradali Srbi, a u ovom trenutku to srpsko stradanje je zaboravljeno i prisutna je neka vrsta konsenzusa da je to sto se dešavalo tamo bilo strašno samo po sebi. Nema više one mržnje koja je na temu Vukovara proizvođena u Srbiji“, kaže Spaić.

Skup bez incidenata

Da više nema mržnje kakva je postojala prije 20 godina govori i to što je skup u ponedelak uveče prošao mirno i bez incidenata, da je nekoliko Beograđana zastalo da vidi šta se dešava, pa čak i fotografisalo „Žene u crnom“ i njihove transparente. Ipak, jedna od glavnih aktivistkinja tog pokreta Staša Zajović ne misli da su se stvari u Srbiji duboko promenile.

„Dominantno javno mnijenje u Srbiji je zapravo krajnje nacionalističko i nema pomaka u odnosu na devedesete, jednostavno zato što nije ni dobijalo nikakve poruke sa najvišeg političkog vrha. Ukoliko je bilo nekih promena u političkom smislu, to su isključivo bili potezi pragmatičnog karaktera za dobijanje poena, a poruke koje se šalju javnosti su onakve kakve su bile i devedesetih“, ocenjuje Zajović.

Među razlozima „smanjivanja tereta zločina“ koje su u Vukovaru počinili pripadnici JNA i paravojne formacije, Zajović navodi i suviše preblage kazne izrečene u Haškom tribunalu, ali i medije u Srbiji koji su se „utopili u priču poricanja“.

Zloupotreba i manipulacija

Staša Zajović nije nekritična ni prema javnom mnjenju u Hrvatskoj koje, kaže, takođe nije lišeno nacionalističkih stavova. Uzroke za to ona delimično pronalazi i u nedovoljnom suočavanju Srbije sa svojom prošlošću.

„Sva ona obećanja koja je Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, dao da će otkriti istinu o masovnim grobnicama Hrvata u Srbiji tokom devedesetih, pre svega u Vukovaru, da će otvoriti arhive vojske Srbije, naslednice JNA – od toga nije ništa urađeno. To su sve neki razlozi zbog čega je danas u Vukovaru na delu neka vrsta nacionalističke histerije u vezi sa ćirilicom i zloupotreba i manipulacija patnjama ljudi“, kaže Zajović.

Etičke vrednosti su, kaže Zajović, danas takve da su zločin i njegovo poricanje nešto što se podrazumeva, a uloga civilnog društva je da se protiv toga bespoštedno bori. „Mi smatramo da je uloga civilnog društva velika. Ono mora stalno da pokreće debate, da vrši pritisak na institucije, da kreira nove vidove tranzicione pravde tj. nove vidove poverenja i mi to stalno radimo“, ističe Staša Zajović.

Autorka: Una Sabljaković, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Audio i video