„Vučić bi krizu najradije proveo negde u senci“ | Izbor iz štampe | DW | 05.05.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

„Vučić bi krizu najradije proveo negde u senci“

„Politika klackalice Beograda nervira EU“ – pod tim naslovom švajcarski „Noje Cirher cajtung“ analizira sve jači pritisak Zapada na Srbiju da se jasno opredeli i nedvosmisleno distancira od Rusije.

Aleksandar Vučić i Olaf Šolc na konferenciji za novinare posle susreta u Berlinu 4.5.2022.

Aleksandar Vučić i Olaf Šolc na konferenciji za novinare posle susreta u Berlinu 4.5.2022.

Provladina štampa u Srbiji nedavno je napravila veliki zaokret, piše švajcarski Noje Cirher cajtung. Primer je, kako se navodi, „Informer“. Taj tabloid je, dva dana pre ruskog napada na Ukrajinu objavio tekst u skladu s tvrdnjama iz Moskve, „Ukrajina napala Rusiju“, a ni posle toga nije otvoreno kritikovao Putina – da bi prošle nedelje iste te novine napisale da ruski predsednik vodi svetsku politiku na leđima Srbije. A „Srpski telegraf“ je čak na naslovnoj strani objavio da je ruski predsednik „zabio nož u leđa Srbiji“.

-pročitajte još: Rat u Ukrajini donosi prekretnicu i u Srbiji?

Šta se dogodilo, pita se autor članka Folker Pabst. U pokušaju da to objasni autor najpre podseća da je tokom posete generalnog sekretara UN Antonija Gutereša Moskvi, Putin separatistička područja u Donbasu uporedio s Kosovom. Ako građani bivše srpske pokrajine mogu da proglase nezavisnost bez pristanka Beograda, onda i stanovnici Luganska ili Krima ne bi trebalo da se obaziru na Kijev, rekao je tada ruski predsednik.

„Znači li to da je Putin spreman da žrtvuje Kosovo za Donbas“, postavlja pitanje autor. I nudi ovakav odgovor: „Naravno, ta rasprava se veštački naduvava. Čak i da je Moskva voljna to da uradi, Zapad se ne bi upuštao u kompromise u Ukrajini kako bi zauzvrat dobio rusko priznanja Kosova. To se zna i u Beogradu.“

Jasne poruke Berlina

Pa čemu onda demonstrativno distanciranje od Moskve? Prema mišljenju autora članka, „srpska tabloidna štampa možda jeste zanemarljiva kao ozbiljan izvor informacija, ali je prilično relevantna kao barometar raspoloženja u Vladi. Većina listova i medija pripada ljudima bliskim vladi, a izveštavanje se orijentiše na uputstva koji dolaze iz zgrade Predsedništva. Pritom rat u Ukrajini sve više dovodi predsednika Srbije Aleksandra Vučića u neugodnu situaciju.“

-pročitajte još: Vučić za Handelsblat: U Srbiji Nemačku više vole od EU

Vučić je, podseća se u članku, godinama vodio politiku pozicioniranja negde u prostoru između Zapada, Rusije i Kine, što je Srbiji dalo politički manevarski prostor koji je veći od stvarne težine te države u kojoj živi osam miliona ljudi. Međutim, u vreme izrazite polarizacije u vezi s ratom u Ukrajini, ta politika dosegla je svoje granice i pritisak na Beograd je sve veći.

Švajcarski list podseća da je tokom posete Beogradu u martu nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok jasno stavila do znanja da to što Srbija stoji po strani nije u skladu s njenim statusom kandidata za članstvo u EU. Tu poruku ove srede diplomatski je ponovio i nemački kancelar, prilikom Vučićeve posete Berlinu. Pritom Olaf Šolc, kako se naglašava u članku, uz pitanje evropske integracije raspolaže i s mogućnošću ekonomskog pritiska.

Sankcije Rusiji?

A nezadovoljna je i Moskva, piše autor članka – nedavno je rusko Ministarstvo spoljnih poslova zamerilo to što se Srbija prikazuje kao prijateljica Rusije, ali se tako ne ponaša uvek.

Pritom i Moskva ima uticaj. S jedne strane postoji zavisnost od ruskog gasa i nafte je velika, a Kremlj može da računa i na velike simpatije srpskog stanovništva, naglašava se u tekstu: „Samo manjina Srba smatra da je Moskva odgovorna za rat“. U tom kontekstu se govor protiv Putina u medijima može sagledati kao probni balon kako bi se videlo kakva je reakcija javnosti u slučaju da sankcije u jednom trenutku budu morale biti da se preuzmu.

Sam Vučić bi krizu najradije proveo negde u senci, bez otvorenog svrstavanja, ocenjuje švajcarski list. Zbog toga i oteže sa formiranjem vlade: Vučićevoj SNS potreban je koalicioni partner, a dosadašnji, SPS s Ivicom Dačićem na čelu, u predizbornoj kampanji pozicionirao se kao izrazito proruski. Zato se može pretpostaviti da će Vučić u potpunosti iskoristiti ustavni rok od tri meseca za formiranje vlade, u nadi da će to pitanje do tada izgubiti eksplozivnost.

Malo je verovatno, međutim, da će on odustati od politike ekvidistance između Rusije, Zapada i Kine: „Srpskom predsedniku sve manje se isplati da se u potpunosti oslanja na evropsku opciju. Nakon što se već godina u zemlji potpiruje antizapadno raspoloženje, ali i nakon faktičkog okončanja politike proširenja od strane Brisela, u nedavnom istraživanju javnog mnjenja većina građana Srbije izjasnila se protiv članstva u EU“, zaključuje se u članku Noje Cirher cajtunga.

priredio: Z. Arbutina

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.