Vrtići po receptu starom 175 godina | Mozaik | DW | 29.06.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Vrtići po receptu starom 175 godina

Deca bi trebalo da se razvijaju slobodno, ali pod nadzorom – kao biljke u vrtu. Tim konceptom je nemački pedagog Fridrih Frebel pre 175 godina uneo revolucionarnu promenu u rani odgoj dece.

Nemačka reč za dečiji vrtić Kindergarten jedna je od retkih koje su ušle u engleski jezik. I u brojnim drugim jezicima, čak i kineskom, odgovarajuća reč se sastoji od pojmova dete i vrt. Razlog je to što je dečji vrtić nemački izum. I što je stotinu godina pre nemačkog privrednog čuda (Wirtschaftswunder) postao jedan od prvih nemačkih izvoznih hitova. Usred industrijske revolucije 1840. je pedagog Fridrih Vilhelm Avgust Frebel u tirinškom Blankenburgu osnovao „Opšti nemački dečji vrtić“ i time prvi vrtić na svetu.

Već ranije su postojala mesta za brigu o deci. „Ona su se zvala ustanove za čuvanje ili škole za čuvanje“, objašnjava Margita Rokštajn, koja kao kustos Frebelovog muzeja u Blankenburgu upravlja tamošnjom arhivom. U takvim ustanovama su roditelji ostavljali svoju decu dok su radili u fabrikama. „Za stariju decu je postojala već školska obveza“, napominje Rokštajn. „Za malu decu su u najboljem slučaju postojale ustanove koje su ih čuvale od potpunog zapuštanja“, dodaje ona.

Revolucionarna pedagogija

To Frebelu nije bilo dovoljno. Inspirisan idejama prosvetiteljstva on je ljude poimao kao slobodne individue koje su od rođenja stvorene za slobodno razvijanje. U to je po Frebelu spadalo i obrazovanje. I kao i za švajcarskog reformskoga pedagoga Johana Hajnriha Pestalocija, kod kojeg je Frebel u mladosti studirao, i za njega je obrazovanje dece – nezavisno o poreklu i polu – temeljni oslonac demokratskog društva.

Deutschland Pädagoge Friedrich Fröbel Begründer der Kindergarten

Fridrih Frebel

Ali, Frebel je išao korak dalje nego Pestaloci. Zastupao je mišljenje da bi deca što je pre trebalo da dobiju pristup obrazovanju. Pod tim – posebno za malu decu – nije podrazumevao stvarnu nastavu. Frebel je smatrao da deca najbolje uče kroz svoje prirodno ponašanje: igru.

„Utoliko je Frebelova pedagogija bila zaista revolucionarna“, kaže psihološkinja Petra Štremel s Instituta za socijalni rad na Visokoj školi za primenjene nauke iz Hamburga. „On je prepoznao ono što i danas uvek naglašavamo u razvojnoj psihologiji, naime da su učenje i razvoj aktivan proces.“ A ne pasivan. Dakle, umesto da se deci neko znanje utuvljuje on je hteo da deci prepusti da otkrivaju svoj svet.

Profesionalnost

Kako bi maloj deci preneo osnovne matematičko-fizičke zakonitosti Frebel je razvio igračke u obliku geometrijskih figura, kao što su kocke, cilindri i kugle. Zadatak je vaspitača i odraslih da decu pri tom prate jezički i emotivno. Tako deca uče da artikulišu ono što su iskusila i razvijaju svoje društvene kompetencije.

Prvi dečji vrtić na svetu Frebel je morao da zatvori već nakon dve godine zbog nedostatka novca. Ali, nije odustao nego je putovao okolo, držao predavanja i obrazovao profesionalne vaspitače. Na početku su to bili uglavnom muškarci, koji su vodili škole, kasnije pre svega neudate žene kojima je Frebel tada otvorio retku šansu za kvalifikovano zanimanje.

Izvozni hit

Ali, s krajem građansko-demokratske revolucije 1848. pruska država je zabranila previše progresivne koncepte. Vlastodršcima su bili draži poslušni podanici nego individue koje slobodno misle. U najvećoj nemačkoj državi pre ujedinjenja od 1851. nije više smelo da bude dečjih vrtića. Činilo se da je Frebelova pedagoška reforma na svom kraju, tim pre što je njen tvorac samo godinu dana kasnije umro u dobi od 70 godina.

Ali, dečji vrtić je krenuo u pobednički pohod po svetu. Zabrana dečjih vrtića u Pruskoj značila je zabranu rada vaspitačicama. „Ali, to su bile jako mudre, obrazovane žene koje su govorile i strane jezike“, kaže kustos Frebelovog muzeja Margita Rokštajn. „One su se razišle po zemljama u kojima je kapitalizam bio napredniji i potreba za dečjim vrtićima veća nego u Nemačkoj i tako su raširile taj koncept.“

Frebelova druga supruga imala je dobre veze u Rusiji gde se za Frebelovo učenje navodno zanimao Lav Tolstoj. Druge su dečje vrtiće odnele u Englesku, Francusku, Španiju, SAD pa i u istočnu Aziju.

Ime je program

S konceptom je u svet otišlo i ime Kindergarten. Razlog je svakako u tome što je Frebel vrlo pomno odabrao ime. „Frebel time pokazuje da dete poima kao seme u kojem se potencijalno sve nalazi“, kaže Rokštajn. Zanimljivo je da je upravo u Nemačkoj nezgrapna birokratska reč Kindertagesstätte (bukvalno: mesto za dnevni boravak dece) i njena skraćenica KiTa gotovo potpuno potisnula filozofski pojam dečjeg vrtića. Ali, ipak je utešno da je Frebelov koncept dečjeg vrtića aktuelan do danas – u celom svetu.