Vreme za demokratske promene u srpskoj zajednici

Priča obiluje navodnim privatnim interesima, pokušajima uticaja na medije i retorikom koju od Ive Josipovića i Milorada Pupovca niko nije očekivao.

Naime, predsednik Josipović je oštro napao nedeljnik Novosti koji izdaje Srpsko narodno veće i koji se finansira iz državnog proračuna, a na čijem je čelu saborski zastupnik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac. Novosti su pre toga kritički pisale o predsedniku i navodno nelegalnom bogaćenju njegovih prijatelja iz sveta biznisa. Iza svega, smatra Josipović, stoji upravo zastupnik srpske manjine Pupovac za kojeg kaže da je „za Srbe učinio vrlo malo, a za sebe iznimno puno.“ Štaviše, optužio je donedavnog političkog prijatelja za reketiranje bivše vlasti te da netransparentno troši novac namenjen nacionalnim manjinama.

Usledio je žestok odgovor iz SNV-a u kojem Pupovac optužuje predsednika da želi da ograniči novinarske slobode te da nastupa iz pozicije vlastitih interesa. Na predsednikovu adresu stigle su i optužbe za razaranje manjinskih institucija, pokušaj diskreditovanja, ali i udruživanje s marginalnim akterima iz srpske zajednice koji legitimitet nisu dobili na parlamentarnim izborima. Pupovac nam se nije javljao na telefonske pozive, a hrvatska javnost očekuje najavljeno otvoreno pismo u kojem će detaljno odgovoriti na prozivke s Pantovčaka.

SDDS kao sredstvo kontrole srpskog naroda?

Jasno je da je Pupovac sintagmom „marginalni akter iz srpske zajednice“ ciljao na Veljka Džakulu, predsednika neparlamentarnog Srpskog demokratskog foruma. Reč je o političaru koji je nedavno izazvao bes parlamentarnog srpskog vođstva u Hrvatskoj pojavivši se na proslavi Dana pobede i domovinske zahvalnosti u Kninu. Pozivnicu mu je uputio upravo predsednik Josipović čije stavove Džakula u potpunosti podržava.

U razgovoru za Dojče vele, Džakula odbacuje mogućnost bilo kakvog pakta s hrvatskim predsednikom. Takođe odbija optužbe iz SDSS-a da radi na razbijanju srpske zajednice u Hrvatskoj. „Upravo je SDSS osmogodišnjim koaliranjem s Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ), strankom kojoj se sudi za korupciju, dovodio u nepovoljan položaj Srbe u Hrvatskoj stavljajući ih u vazalski odnos“ kaže Džakula i dodaje da se Pupovac okružio poslušnicima te da je proterao sve one Srbe koji su glasno razmišljali drugačije od njega. To mu je, smatra, omogućio upravo HDZ dajući mu snažnu logistiku preko koje je kontrolisana srpska zajednica u Hrvatskoj, a postignuta prava su strogo dozirana.

Džakula smatra da je ovo tek početak velikih događanja te da će neki ljudi is srpske zajednice početi da se ponašaju kao ministri bivšeg premijera Ive Sanadera (HDZ) optuženog za korupciju na najvišem nivou. „Reći će da nisu znali, da nisu mogli govoriti, da su bili u pat poziciji, da nije bilo slobode dijaloga i da su bili ucijenjeni“. On nadalje optužuje šefa Srpskog narodnog veća da nije dve godine održao Skupštinu Veća te da nije podnosio finansijske izveštaje, što je njegova zakonska obaveza: „Zato mislim da će se stvari tek otvoriti i da će mnogi progovoriti. To je bila interesna grupa ljudi koji su rješavali svoju egzistenciju. Sada će svi bježati i 'trpati' na Pupovca. On će biti žrtva svojih partnera i prijatelja“, kaže Džakula.

Politička polemika u senci privatnog

Naučni savetnik u zagrebačkom Institutu za migracije i narodnosti te voditelj Centra za politološka istraživanja Anđelko Milardović, misli da u polemici Josipovća i Pupovca ima puno privatnih stvari koje bacaju senku na ovaj tip političkog sukoba na novou šefa države i vođe manjinske zajednice. Uz sve to, on Pupovcu zamera i preterano bavljenje državnom politikom na štetu angažmana oko manjinske politike. „On se je vinuo u visoke političke i međunarodne vode i na neki način se otuđio od svoje baze koju je trebao predstavljati“, objašnjava politolog i pita se šta srpskim građanima koje Pupovac zastupa znači njegovo bavljenje visokom politikom ako oni ne mogu da reše elementarne ili egzistencijalne probleme.

O činjenici da samo opozicija unutar srpske zajednice traži odgovornost SDSS-a za osmogodišnje učestvovanje u vlasti koja je zemlju dovela do privrednog kraha, Milardović kaže da je sasvim razumljiva. „Neće vam puno ljudi pristati govoriti o tim stvarima jer uvijek postoji mogućnost one stare etikete i optužbe za nacionalizam. Čak i ja osjećam nelagodu o tome govoriti“, objašnjava Milardović.

Stvorena prilika za demokratske promene

Politolog se slaže s tezom da je Pupovac monopolizovao manjinsku politiku u Hrvatskoj pa se čini da je došlo vreme njene pluralizacije kroz izborno zakonodavstvo koje će omogućiti i protok drugih političkih grupacija. Ovaj sukob bi, smatra, mogao da iznedri demokratske promene u srpskoj zajednici.

No čak ako je i tačna teza o „demontiranju Pupovca“ s Pantovčaka, u ovom trenutku niko ne može da navede nijedno ime koje bi moglo da ga zameni, što samo potvrđuje navode o monopolu. „Kako se radi o zajednici koja ima dosta obrazovanih ljudi, neko će se već pojaviti. Samo im treba s puta maknuti izborni inženjering i napraviti izborno zakonodavstvo koje će omogućiti pluralizaciju manjinsko-političkog prostora. Vjerujem da će se pojaviti neko mlado lice koje će preuzeti vodstvo“, misli Milardović. Ipak, naglašava da to ni u kojem slučaju ne sme biti naš drugi sagovornik Veljko Džakula koji je tokom Domovinskog rata „pucao u Hrvatsku čiji je državljanin“. Iz istog razloga diskvalifikuje i Vojislava Stanimirovića, prateću Pupovčevu figuru i aktuelnog predsednika SDSS-a.

I višestruko prozivani Džakula smatra da je ova polemika dobar početak za otvaranje dijaloga unutar srpske zajednice. „Ovo je za srpsku zajednicu jako dobro. Srbima ne treba vođa, ni pojedinac, već im trebaju demokratske institucije koje će pratiti provođenje zakona u njihovu korist i nadgledati situaciju“, kaže i dodaje da Pupovac nije imao snage ni volje za razvoj demokratizacije i suočavanja s prošlošću. Razlog je, objašnjava, što bi se tada čuli drugi glasovi i ideje. O optužbama da je tokom "Domovinskog rata" bio na suprotnoj strani te da kao takav ne može da predstavlja srpsku manjinu u Hrvatskoj Džakula kaže da nikome nije smetalo to što je Stanimirović davao osam godina podršku HDZ-u, kao ni činjenica da je 1997. godine bio zastupnik u Saboru. „Ne trebaju Srbi birati između nas trojice. Treba dati priliku novim ljudima. Brzo će se pokazati da je srpska zajednica u Hrvatskoj vrlo vitalna.“

Predsednik zauzima novu poziciju na sceni?

Predsednikovo pismo moglo bi biti i naznaka novog, jačeg angažovanja na političkoj sceni, misli politolog Milardović. „Da se kroz cijelu polemiku ne protežu osobni interesi, mogli bismo reći da se radi o sukobu na političkoj ljevici. Dakako, ako ta ljevica postoji, obzirom na specifičnu poziciju vladajuće Socijaldemokratske partije (SDP) koje je izdala socijaldemokraciju.“ U silovitom istupu predsednika Josipovića vidi moguću želju za uređenjem nekih odnosa i pokretanjem stanovitih procesa na jesen, što znači da od njega očekuje da na isti ili čak žešći način uputi kritike Milanovićevoj vladi.

„Zemlja ulazi u turbulentno razdoblje, a političke stranke nisu u mogućnosti objektivno izvući zemlju iz krize. Predsjednik bi trebao biti korektor. Očekujem da se Josipović još jače distancira od SDP-a iz kojega je potekao i da konačno krene provoditi obećanu politiku „nove pravednosti“."

Autor: Siniša Bogdanić, Zagreb

Odg. urednica: Ivana Ivanović