Vreme pandemije, vreme za plastične operacije | Mozaik | DW | 22.01.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Mozaik

Vreme pandemije, vreme za plastične operacije

Dok mnoge privredne grane pate zbog pandemije, klinike za plastičnu hirurgiju u Nemačkoj doživljavaju procvat. Ljudi imaju više vremena, a više i novca. Ujedno, sve to ima veze i sa nošenjem zaštitne maske.

Dve rutinske operacije na podočnjacima, jedna operacija ruke i jedan implantat na bradi – profesor Denis fon Hajmburg odradio je svoje obaveze za ovo prepodne. Specijalista za plastičnu i estetsku hirurgiju u Frankfurtu već 28 godina obavlja plastične operacije, svake godine mu pod skalpel ili injekciju dođe oko hiljadu ljudi.

Fon Hajmburgu je vidno neugodno što je u ovim teškim vremenima postao „korona-profiter“. Ali, trend je jasan: od početka krize osetno je poraslo interesovanje za plastične operacije.

„Trenutno dolazi više ljudi koji su zaposleni nego što je to bilo ranije. Dakle ljudi koji bi rekli, operacija se mora obaviti toga dana, u protivnom ću doći sledeće godine“, kaže Fon Hajmberg. A taj rast je mnogo veći nego što je broj onih starijih od 65 godina koji zbog straha od zaraze ne dolaze u njegovu ordinaciju.

-pročitajte još: Za rođendan želim novi nos!

Nema godišnjeg, ušteđeni novac ide za plastičnu operaciju

Fon Hajmberg je jedan od najpoznatijih nemačkih estetskih hirurga. Godinama je bio predsednik Saveza nemačkih estetsko-plastičnih hirurga (VDÄPC) u kojem je više od 120 hirurga iz čitave Nemačke. Ko hoće da zategne podočnjake, taj ide kod doktora Fon Hajmburga. Jer, on je za to specijalista.

Za nešto manje od sat vremena uklanja bore oko očiju. A često čuje izjave kao što je ova: „Iz lokdauna želim da izađem podmlađeno, kad već ne mogu da se bavim sportom.“ Ili ova: „Zbog korone trenutno ništa ne trošimo, uštedeli smo novac od godišnjeg. Zato nam sad odgovara ova operacija.“ Ljudi žele da se priušti taj luksuz.

Prof. dr Denis fon Hajmburg

Prof. dr Denis fon Hajmburg

Uklanjanje masnoće

Već 2019. je broj estetsko-plastičnih operacija grudi i nosa, kao i minimalno-invazivnih operacija botoksom i hjaluronom porastao za gotovo osam odsto, na 83.000 u čitavoj Nemačkoj. Prošle godine je broj takvih operacija čak premašio 100.000.

U trendu je naročito – sigurno i zbog korone – uklanjanje masnoće. Mnogi ljudi se malo kreću dok rade kod kuće i udebljaju se. Neki se onda očigledno radije odlučuju za skalpel nego za trčanje. I za to plaćaju i po 5.000 evra. Denis Fon Hajmburg ipak naglašava da je njemu važan kvalitet operacije: na prvom mestu je bezbednost pacijenta.

Šarlatani nanose štetu ugledu branše

„Takve operacije nisu neophodne, a ako nastane neka šteta, onda je to često šteta za čitav život, a bude i smrtnih slučajeva. Mi moramo da rizik svedemo na minimum“, kaže Fon Hajmburg.

Još uvek su sveža sećanja na dve žene koje su zbog želje za „vrazilskom stražnjicom“ 2018. i 2019. u Diseldorfu izgubile život. Estetski hirurg koji je obavljao te vrlo rizične zahvate povećanja stražnjice ne sme više da radi taj posao zbog nanošenja telesne povrede sa smrtnim posledicama. Ali ugledu čitave branše naneo je veliku štetu.

Problem je što zanimanje „estetski hirurg“ nije zaštićen pojam. Čak i hirurzi specijalizovani za zubnu hirurgiju teoretski smeju da obavljaju operaciju povećanja grudi. Ali, takve operacije moraju da obavljaju iskusni specijalisti za plastičnu i estetsku hirurgiju, oni koji imaju dugogodišnje specijalističko, a svake godine i dodatno obrazovanje.

Negde je previše, negde premalo

Negde je previše, negde premalo

Obaveza nošenja maske i bora oko očiju

To su specijalisti kao što je Denis fon Hajmburg. Ili oni sa klinike „Mozer“, koja u Beču, Augzburgu i Bonu posluje pod sloganom „Lepi za čitav život“. Direktor klinike u Bonu je Kristijan Limbah. „Prava estetska hirurgija je na veoma dobrom glasu. Uočavamo da se u vreme korone povećava želja za sopstvenim optimiranjem“.

Moglo bi se reći da su za sve krive maske. „Zbog njih nedostaje puno optičkih informacija, deo lica je skriven“, kaže Limbah. Ljudi sada više nego inače gledaju jedni drugima u oči. Zato je i uočljivija svaka nepravilnost na tom delu lica. Osim toga, na video-konferencijama ljudi mnogo češće vide sopstvenu sliku.

„Zato češće čujemo da postoji želja za zatezanjem bora oko očiju, da bi ljudi izgledali mlađe“, kaže Limbah. Drugi efekat je obaveza nošenja maske. S obzirom na to da maska prekrije crvenilo ili oteklinu nakon operacije, raste potražnja i za korigovanjem usana. Uz to, u vreme ograničenja kontakata ionako manje upada u oči izostanak od nekoliko dana ili nedelja.

Prema statistici Saveza VDÄPC, estetsku operaciju većinom zahtevaju žene. Njihov udeo je 90 odsto. Inače, kako kaže Limbah, kod njega u kliniku dolaze ljudi iz svih slojeva društva. „Tu bude običnih kuvarica koje godinama štede da bi korigovale položaj ušiju. Bude i univerzitetskih profesora. Bogatih i lepih. Ljudi koje viđate na televiziji. Bude i ljudi iz prostitucije. A imali smo i katoličkih i evangelističkih sveštenika.“

Direktor klinike „Mozer“ Kristijan Limbah

Direktor klinike „Mozer“ Kristijan Limbah

Jirgen Klop izvlači estetsku hirurgiju iz tabu-zone

Svi oni imaju želju za umerenom i decentnom korekcijom svog izgleda, da izgledaju mlađe, kaže Limbah. Pandemija bi mogla da ubrza još jedan proces na području estetske hirurgije: da i u Nemačkoj počne otvorenije da se govori o takvim zahvatima, da više ne budu tabu-tema, da bude uobičajeno, kao u Aziji, SAD ili Latinskoj Americi.

Tome je sigurno još pre korone doprineo jedan poznati fudbalski trener. Jirgen Klop se 2013. odlučio za transplantaciju kose i o tome je javno govorio. „Klop je tada rekao: šta hoćete, izgleda dobro!“, priseća se Kristijan Limbah. „Od tada je mnogo lakše govoriti o estetskim operacijama.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama