Vreme pandemije: čega se Nemci najviše boje? | Evropa | DW | 09.09.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Istraživanje

Vreme pandemije: čega se Nemci najviše boje?

Brojni Nemci strahuju da će država na njih svaliti teret zaduživanja zbog korona-krize, pokazuje jedno novo istraživanje. Uočljivo je takođe da su se klimatske promene nametnule kao važna tema.

Godinama je takozvana „crna nula“, dakle budžet bez novih zaduživanja, bila nešto čime se nemačka vlada ponosila. Nekim građanima to je pružalo umirujući osećaj da žive u zemlji u kojoj se s novcem barata odgovorno. To je bilo tako sve dok nije pandemija korone nije preplavila društvo poput cunamija i rasplinula nemački budžetski fetiš.

Od tada se Nemačka zadužuje kao nikad ranije. Sredinom aprila, vlada je prihvatila rebalans budžeta za ovu godinu u kojem su predviđeni krediti u visini od 240 milijardi evra. To je rekord. Ukupno zaduženje Nemačke do sada je naraslo na 2.200 milijardi evra, što je takođe rekordan iznos. A kraj rekordnog zaduživanja se ne nazire.

Noćna mora: povećanje poreza i smanjenje socijalnih davanja

Neobično zaduživanje uplašilo je mnoge Nemce. Naročito se boje da će država, kako bi namirila te dugove, posegnuti duboko u džep građana. Takav stav potvrdilo je istraživanje „Strahovi Nemaca 2021“ koje je sprovela osiguravajuća kuća „R+V“, jedna od najvećih u Nemačkoj. Ona još od 1992. vrši istraživanja čega se Nemci najviše boje na području politike, ekonomije, životne sredine, porodice i zdravlja. Logično: na strahovima i brigama se i zasniva uspešnost neke osiguravajuće kuće. Ove godine njihovi istražitelji su između 25. maja i 4. jula ispitali 2.400 žena i muškaraca u Nemačkoj starijih od 14 godina.

„Brdo zaduženja koje je nastalo na saveznom nivou, u pokrajinama i opštinama u cilju savladavanja posledica pandemije u ovoj godini najviše zabrinjava Nemce“, kaže Brigite Remštet koja rukovodi informacionim centrom „R+V“ koji je nadležan za rezultate istraživanja. Prema njemu, 53 odsto Nemaca strahuje da će država zbog tereta zaduženja iz korona-krize trajno povećati poreze ili smanjiti socijalna davanja. Taj strah je na prvom mestu.

Nasuprot tome, strah od teškog oboljenja, uključujući i infekciju korona-virusom, nalazi se tek na 14. mestu s 35 odsto. Za šeficu studije Remštet to nije nikakvo iznenađenje. „I prošle godine je tek svaki treći Nemac strahovao od zaraze, a tada čak nije postojala ni vakcina. Bolest se često potiskuje, to svi znamo. Ali kad se radi o novcu, onda su strahovi uvek veoma veliki, takvo je i moje iskustvo“, kaže Remštet za DW.

Prećutana tema u predizbornoj kampanji

Politikolog Manfred G. Šmit polazi od toga da će račun za korona-zaduženje građanima biti predstavljen tek nakon izbora za Bundestag koji se održavaju 26. septembra. Strah od toga, po njegovom mišljenju, nije podgrevan u predizbornoj kampanji. „Stranke su uspešno prećutale tu temu. One se boje da je to zapaljiva, eksplozivna materija, a posledica će biti da to neće igrati gotovo nikakvu ulogu na izborima“, ocenjuje Šmit za DW. Taj profesor sa Univerziteta Rupreht Karl iz Hajdelberga već godinama je i savetnik osiguranja „R+V“ prilikom vrednovanja istraživanja o strahovima.

I na drugom i trećem mestu na listi strahova su teme koje se tiču novca. Svaki drugi Nemac strahuje da će životni troškovi da porastu (prošle godine je to bilo 51 odsto) i da će poreski obveznici da snose i troškove zaduživanja Evropske unije (prošle godine 49 odsto).

Strah od ekonomske krize se smanjio. On je sa 40 odsto na desetom mestu liste strahova. Prošle godine, kad je zbog pandemije došlo do zastoja u privrednim aktivnostima, taj strah je bio na četvrtom mestu sa 48 odsto.

Zbog poplava veći strah od klimatskih promena

Dok se posledice korona-pandemije doživljavaju kao veoma konkretne, kod klimatskih promena važi sledeće pravilo: što je apstraktnija pretnja, to manji je bio strah od nje. Uprkos protestima „Fridays for Future“ i upozorenjima Svetskog saveta za klimu na rizike zbog ubrzanog zagrevanja planete, strahovi od klimatskih promena su u istraživanju bili umereni – otprilike na nivou prošle godine: 41 odsto ispitanih boji se čestih prirodnih katastrofa i vremenskih ekstrema (taj strah je na osmom mestu, a prošle godine je sa 44 procenata bio na petom mestu). Od klimatskih promena strahuje kao i prošle godine 40 odsto Nemaca.

Nakon poplava u pokrajinama Severna Rajna Vestfalija i Porajnje Palatinat, Nemci u tomu sada vide veću opasnost. „S obzirom na to da je u vreme poplava istraživanje o strahovima već bilo završeno, krajem jula pokrenuli smo onlajn-anketu među dodatnih 1.000 građana o strahovima u vezi sa životnom sredinom“, kaže Remštet. Od prirodnih katastrofa i ekstremnih vremenskih pojava strahuje sada 69 odsto svih građana, a 61 procenat od toga da će klimatske promene imati dramatične posledice po ljude. To znači da je taj strah u onlajn-istraživanju za 20 odsto viši nego u ranijoj anketi.

Strah se povećao verovatno „zato što su se u to vreme svakodnevno mogle videti stravične slike sa poplavljenih područja. Očekujem da će strahovi sledeće godine biti manji, kad pred očima ne budu bile te slike“, kaže Remštetstedt.

Trajni strah od izbeglica i stranaca

Ove godine strah od migracija ponovo je bio među prvih deset, iako nije bilo jačeg migrantskog kretanja prema Nemačkoj. Strah od preopterećenosti države zbog izbeglica porastao je na 45 odsto (na četvrtom mestu, prošle godine bio je na osmom mestu s 43 procenta). Strah od napetosti zbog doseljavanja stranaca minimalno je opao na 42 odsto (sedmo mesto, prošle godine je sa 43 posto bio takođe na sedmom mestu).

Po tome se vidi da je „šok izbegličke krize iz 2015. kod velikog dela stanovništva i dalje snažno prisutan. I iz drugih istraživanja imamo podatak da je ta tema izbeglica i azilanata treća po važnosti, iza korone i klimatskih promena“, kaže politikolog Šmit.

Umereno opterećenje političara u izbornoj godini

U ovoj godini 41 odsto Nemaca strahuje i da će političari biti preopterećeni svojim zadacima. Za izbornu godinu to je umerena vrednost, smatraju stručnjaci. Poređenja radi, uoči izbora pre četiri godine 55 odsto ispitanih sumnjalo je da su političari dorasli zadacima koje su pred njima. Na istoku Nemačke građani su sumnjičaviji prema političarima nego na zapadu (na istoku 50 odsto, na zapadu 39 procenata).

Korona-kriza bespoštedno je razotkrila brojne nedostatke u Nemačkoj. Recimo nedostatak digitalizacije – što zabrinjava 38 odsto ljudi. „Strah da Nemačka zaostaje u digitalizaciji dospeo je na 12 mesto. To se dogodilo nakon godinu i po dana onlajn-nastave i rada od kuće kada se pokazalo šta sve nedostaje. To me ipak iznenadilo“, kaže Brigite Remštet.

„Nemci nisu posebno plašljivi“.

Ove godine osiguranje „R+V“ po 30. put je istraživalo strahove Nemaca. Nekog trenda ili straha koji bi stalno pratio ta istraživanja nije bilo, a tokom godina je i razbijena jedna predrasuda: „Tokom mnogo godina koliko vodim ovu studiju jedno mi je postalo jasno. Često citirani pojam „nemački strah“ u načelu je pogrešan“, kaže Remštet i dodaje: „Nemci nisu posebno plašljivi“.

Naprotiv, oni veoma brzo reaguju na realne pretnje. Nakon terorističkog napada u Njujorku 11. septembra 2001, strah od terorizma je, recimo, veoma porastao. U slučaju masovnih otpuštanja radnika raste strah od nezaposlenosti. „Kad se opasnosti smanje, smanjuju se i strahovi. Nema nekog posebnog straha koji je uvek tu, to uvek veoma zavisi od aktualne situacije“, zaključuje Brigite Remštat.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu