"Vozovi smrti"

Istraživač perioda neonacizma, Beate Klarsfeld je još 2006.godine želela da organizuje izložbu o deportovanoj deci iz Francuske, koja su odvođena u logore smrti:

Sakupili smo 4000 fotografija. Zahvaljujući činjenici da smo pronašli poslednje adrese te dece, u Francuskoj su poslednjih godina stavljene table kao znak sećanja, na škole koje su ova dece pohađala i na kuće u kojima su stanovala. Učitelji u školama su zajedno sa učenicima radili na istraživanjima sudbine ove dece."

Prvi čovek nemačke železnice, Hartmut Mahdorn je ipak bio protiv izložbe, jer železničke stanice nisu odgovarajuća mesta za tako nešto. To što sada mogu da se vide dokumenotvane sudbine neke od dece, na izložbi pod nazivom "Vozovi smrti", treba da se zahvali ministru saobraćaja Volfgangu Tifenzeu.

Transporti smrti od početka bili detaljno organizovani

Direktor Jevrejskog centra u Berlinu Herman Zimon kaže:

Raduje me što je iz različitih delova, kako bi se to potpuno neutralno reklo, nastala izložba.

Izložba predstavlja preglednu zbirku dokaza da su masovni transporti Jevreja i drugih manjina, počeli odmah nakon pogroma u takozvanoj "kristalnoj noći", 9.novembra 1938.godine. Ona doziva, sa delimično prvi put objavljenim dokumentima sećanja, da su transporti smrti od početka bili detaljno organizovani.

Deportovani sami plaćali vožnju u smrt

Sa dodatnim vozovima, službenicima, radnicima i šegrtima, koji su morali da dokažu da su čisti Nemci, tu su i cinični dokumenti koji potvrđuju da su deportovani sami plaćali vožnju u smrt. Sa dva pfeniga po kilometru ovi službenici su dobijali ponekad, što zavisi od broja deportovanih, i do 50 hiljada ondašnjih nemačkih maraka.

Železnica je zaključila da izložba "Vozoi smrti" bude predstavljena širom zemlje. Ali, na prvoj stanici svog puta, neće biti postavljena na veoma frenkventoj berlinskoj glavnoj železničkoj stanici , već na promaji, na međuspratu regionalne stanice Potsdam, ispred ulaza u jedna tržni centar.