Vojvođanski Mađari su uz Orbana? | Evropa | DW | 23.05.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbori

Vojvođanski Mađari su uz Orbana?

Na izborima za Evropski parlament glasa se i u Srbiji: nekoliko desetina hiljada ljudi, oni koji, pored srpskog, imaju i državljanstvo neke od zemalja EU – pre svega Mađarske, Hrvatske, Rumunije i Slovačke.

Sa zanatlijama, sa voćarima, sa pčelarima, od Horgoša do najjužnijeg mađarskog sela u Banatu Skorenovca, po mesnim zajednicama i mađarskim domovima kulture – svuda su mađarski političari stigli u prethodna dva meseca. Vojvođanskim sunarodnicima nose poruku: Mađari iz svih krajeva – ujedinite se. Ovog puta, u glasanju na izborima za Evropski parlament.

Nakon poziva Evropskog parlamenta da članice Evropske unije svim svojim državljanima omoguće da glasaju na ovim izborima, Mađarska je izmenama zakona to i omogućila. Prema podacima mađarske Nacionalne izborne komisije, tako je oko 68.000 dvojnih državljana iz Srbije, pretežno Vojvodine, prvi put dobilo pravo glasa na izborima za Evropski parlament, koji se održavaju od 23. do 26. maja ove godine.

Amarila Baćanji Bosnai iz Novog Sada već je uredno poslala svoj kovertirani glas. „Na tu mogućnost da glasam gledam vrlo pozitivno. Smatram da je mnogima od značaja da mogu da učestvuju u donošenju takvih odluka i u izborima za Evropski parlament. Nadam se da će se to nastaviti i dalje“, kaže Baćanji Bosnai za DW.

Prema informacijama iz Nacionalne izborne komisije, u tu instituciju do sada je stiglo nešto više od 9.000 koverata sa glasačkim listićima iz dijaspore. „Trenutno ne možemo reći koliko listića je stiglo po zemljama, jer obrada tih glasova još nije započeta“, izjavio je za DW Daniel Lištar iz izborne komisije u Budimpešti.

„Činimo jednu zajednicu“

Da vladajuća stranka Fides na glasove vojvođanskih Mađara ozbiljno računa, postalo je jasno iz pisma koje je premijer Mađarske poslao na više hiljada adresa vojvođanskih Mađara u kome ih je pozvao da izađu na izbore. „Poštovani sunarodnici, mi Mađari, gde god da živimo na svetu, činimo jednu zajednicu. Jezik, nacionalnost, kultura, religija – godinama unazad nas povezuju“, stoji u pismu koje potpisuje Viktor Orban. „Glasanjem omogućujemo da se sačuvaju i zaštite i evropska bezbednost, sloboda, versko i kulturno nasleđe“, dodaje Orban.

Serbien Kulturhauptstadt 2021

Vojvodina – tradicionalno multikulturna – iako Orbanova stranka smatra da je „multikulturalizam propao“

Značaj nacionalnog identiteta, kulture, tradicije, porodice, isticali su i predstavnici Fidesa i Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) putujući po Vojvodini. SVM je najveća politička stranka vojvođanskih Mađara i Fidesov strateški partner. Iz njihovih redova dolaze i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, ujedno i najprepoznatljiviji vojvođanski mađarski političar, ali i predsednik Mađarskog nacionalnog saveta Jene Hajnal. Obojica su vojvođanske Mađare pozvali da izađu na izbore i podrže Orbanovu partiju.

„Osnovne poruke su manje-više prevod onoga što poručuje Fides, pretočeno u odnosu na vojvođanske Mađare, počev od toga da postoji fijasko multikulturalizma, da treba ojačati nacionalnost i nacionalnu državu i da su ovi izbori za to presudni“, kaže za DW filozof je i redovni profesor na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu na Katedri za društvene nauke Alpar Lošonc. „Ali SVM uvek dodaje i taj momenat da, ukoliko bi se promenila konfiguracija u Evropskoj uniji, postojala bi mogućnost da i Srbija brže uđe u EU“, kaže Lošonc.

Upravo tu poruku istakao je u svom obraćanju Ištvan Pastor. „Istina je da to ide puževim korakom, ali ipak, u toku je priključenje Srbije Evropskoj uniji. Nadamo se svi zajedno da će se, nakon izbora za Evropski parlament, novoformirani Savet sa mnogo više ambicija i hrabrosti opredeliti za politiku proširenja i ubrzati proces priključivanja“, rekao je Ištvan Pastor i napomenuo da je upravo Mađarska jedan od najvećih zagovornika priključenja Srbije Uniji.

Finansijska pomoć mami glasače

No, više od priče o mađarskom jedinstvu i bilateralnoj saradnji sa Srbijom, glasove Fidesu u Vojvodini mogla bi da obezbedi finansijska podrška koju su vojvođanski Mađari od matične države dobili preko Fondacije „Prosperitati“. U periodu od četiri godine uloženo je 200 miliona evra, koji su, kako tvrde, kroz konkurse raspoređeni na 10.000 preduzetnika i porodica. Podsećanje na te rezultate bilo je neizostavni deo svakog obraćanja u kampanji.

Viktoria Zakinski-Toma dobila je finansijsku podršku za start-ap u oblasti marketinga i medija. „Ja nikad ne bih imala 6.000 evra da kupim opremu za snimanje, tako da je to za početak sjajno“, priča Zakinski-Toma za DW. „Jedna moja poznanica koja se bavi uzgojem svinja kupila je inkubator za osemenjavanje. To je skupo i ona je iskoristila start-ap za to. Sada više od pedeset svinja imaju i proizvode, i njima je baš pomoglo da ulože u porodično gazdinstvo.“

Činjenica je da kroz program Fondacije Fides održava snažno prisustvo u Vojvodini, smatra Alpar Lošonc, ali mišljenja su oprečna kada se postavi pitanje da li to obezbeđuje i glasove na izborima. „Ima i tih ljudi koji, uprkos pomoći, ne glasaju za Fides“, kaže Lošonc. „Sigurno postoje ljudi koji osećaju obavezu da glasaju za Fides zato što su dobili sredstva. Čak i oni koji nisu za tu opciju, ako si dobio nešto, onda se mišljenje promeni, ili barem pristup“, kaže Viktoria Zakinski-Toma.

Viktoria Zakinski-Toma, Ungarin aus Serbien

Viktoria Zakinski-Toma: Jako je teško mobilisati vojvođanskog Mađara

Ona je prateći kampanju po Vojvodini, međutim, primetila je da interesovanje za samu kampanju van partijskih krugova vrlo malo. „Ljudi su jako apatični i ne žele da učestvuju. Veliki je broj ljudi otišao, drugi su prezauzeti drugim stvarima i sigurno ne prate ovu kampanjicu“, priča Zakinski-Toma. „U Temerinu, gde ja živim, bio je i predsednik Pastor lično, ali su tamo bili čisto partijski ljudi. To je bio slučaj i u drugim mestima. Jako je teško mobilisati vojvođanskog Mađara.“

Glasovi idu Orbanu

U Evropskom parlamentu, Mađarska ima 21 mandat. Na poslednjim izborima 2014. godine, Fides je osvojio dvanaest, a Jobik tri mandata, dok su socijalisti i ostale liste podelili preostalih šest stolica u tom telu. Među Fidesovim predstavnicima u prethodnom mandatu već je bio jedan Vojvođanin. Andor Deli je prvi državljanin Srbije koji je postao poslanik u Evropskom parlamentu, a pre te funkcije bio je na poziciji pokrajinskog sekretara za obrazovanje, uprave i nacionalne zajednice.

Deli je i ovog puta kandidat na Fidesovoj listi, i to na 11. mestu, što mu, ukoliko podrška Fidesu bude ostala na istom nivou, gotovo izvesno donosi novi mandat. „Ja sam siguran da će Andor Deli ponovo ući u parlament. Istraživanja javnog mnjenja u Mađarskoj pokazuju da će Fides dobiti 13 mandata“, kaže potpredsednik SVM Balint Pastor za DW.

Pastor očekuje visoku izlaznost među vojvođanskim Mađarima. „Smatramo da je naša kampanja bila uspešna, jer smo uspeli da odemo u sva mađarska mesta u Vojvodini i uspeli smo da objasnimo građanima Vojvodine zašto učestvovati na izborima, što je bio najveći izazov, i zašto podržati listu Fidesa“, dodaje Balint Pastor.

Može li im eventualna visoka izlaznost u Vojvodini doneti ukupnu prednosti? „Po svoj prilici, oni koji će glasati, uglavnom će glasati za Fides“, smatra i Alpar Lošonc. „Tradicija je takva. Fides ima takvu vrstu prevlasti da ostali mogu jako malo da doprinesu celokupnoj situaciji. A drugo, celokupna opozicija je malo toga rekla u odnosu na vojvođansku mađarsku manjinu, tako da Fides ima prevlast i može da razvija ofanzivnu kampanju“, smatra Lošonc.

On, međutim, nije ubeđen da glasovi iz Vojvodine mogu doneti mandat više. „Ne mislim da Orbanova prednost zavisi od njih. To je delić celine, jer njegova prednost u Mađarskoj je tolika da ovo ne može da bude presudno. Ovaj podrška potvrđuje njegovu moć i snagu, i možda mu to povećava simbolički manevarski prostor“, smatra Lošonc.

Glasaju i Hrvati i Rumuni

Iako su u Vojvodini jedino mađarski političari vodili kampanju, i u drugim manjinskim vojvođanskim zajednicama ima građana sa pravom glasa na izborima za Evropski parlament. Među njima su državljani Hrvatske, Rumunije i Slovačke. Procedure se razlikuju od države do države. Republika Hrvatska je, inače, zaključila spisak birača, prema kom je u Srbiji aktivno registrovalo 27.199 birača, i to 12.429 u Subotici i 14.770 u Beogradu.

Za razliku od mađarskih državljana koji glasove šalju poštom, građani Hrvatske i Rumunije moći će da glasaju u diplomatskim predstavništvima na izborni dan, dok građani Slovačke neće moći da iskoriste to pravo u Srbiji.

Građani Hrvatske imali su rok za registraciju deset dana pre održavanja izbora, dok u slučaju rumunskih državljana nije postojala takva procedura. „U skladu s rumunskim zakonom, ostvarivanje glasačkih prava od strane rumunskih građana nije uslovljeno prethodnom registracijom u biračkom spisku“, navode u pisanoj izjavi za DW u rumunskoj ambasadi. „U Srbiji će biti otvorena biračka mesta u svim diplomatskim i konzularnim predstavništvima Rumunije – u Ambasadi Rumunije u Beogradu, Generalnom konzulatu u Vršcu, Generalnom konzulatu u Zaječaru, Kancelariji za vezu u Prištini.“

Mandat Evropskog parlamenta traje pet godina i on bira predsednika kao i članove Evropske komisije. Ovo je jedina evropska institucija čije članove građani biraju direktno, a poslanici se organizuju po političkim porodicama, a ne na osnovu države porekla. O detaljima u vezi sa procesom glasanja, građani se mogu informisati putem veb-stranica ambasada matičnih država ili onlajn-vodiča.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

WWW Linkovi