Vojna intervencija može da okonča glad

„Kako to može brzo da ide: prošlo je šest meseci otkako je svetu obznanjeno da u Somaliji kao i delovima Kenije i Etiopije glas ugrožava život oko 12 miliona ljudi. Rečeno je da su razlozi za to dug period suše i dve propale žetve. Ujedinjene nacije su zatražile 1,6 milijardi dolara za borbu protiv te pošasti a internacionala nevladinih organizacija je učinila ono što uvek čini u takvom slučaju: uputila poziv za davanje dobrovoljnih priloga. Šest meseci kasnije, više nije bilo gladi u Somaliji. Sasvim zvanično. Svetski program za ishranu je početkom ovog meseca u Najrobiju saopštio da toj zemlji više ne preti akutna glad; da je snabdevanje životnim namirnicama u svim kriznim regionima stabilizovano. Novi izveštaj nema mnogo veze sa gotov histeričnim pokušajima da se u Somaliju doturi hrana. Kiše su u regionu bile obilne, žetva – dobra.“

„Niko ne zna koliko ljudi je zaista umrlo od gladi. Sada su Ujedinjene nacije saopštile da i pored poboljšane situacije glad preti trećini stanovnika Somalije – to je više od dva miliona ljudi. Svetski program ishrane je izračunao da je ostalo tačno još 100 dana do sledećih kiša – za otklanjanje opasnosti. Ali, gde je ta opasnost najveća? U Keniji, Etiopiji i u somalskim regionima sa samoupravom, severno od Mogadiša, situacija se toliko poboljšala da su ljudi posle žetve uspeli da formiraju zalihe. Tamo gde nije tako, na vlasti je radikalna islamska organizacija Al Šabab. To sigurno nije slučajno.“ List dalje piše kako su glavno zlo – ekstremisti. Jer, Al Šabab je pokušao da uceni ljude podelom životnih namirnica, što nije uspelo pa je ta organizacija morala da napusti grad.“

„No, na jugu zemlje, koji dobija mnogo novca za životne namirnice a vrlo malo za pojačanje Amisoma – afričkih mirovnih trupa – Al Šabab je mogao da nastavi da ucenjuje stanovništvo. Inače, taj region raspolaže pametno smišljenim sistemom navodnjavanja koji su ostavili još italijanski kolionizatori. Sada, međutim, međunarodna zajednica ponovo razmišlja o tome kako da se nagodi sa Al Šababom da bi mogla još malo da pomogne. A tako se zlo samo izbija još većim zlom. Vreme je da humanitarne organizacije naprave mesta vojnoj intervenciji. Užas koji takva intervencija donosi dugoročno se pretvara u izuzetno humanitaran poduhvat“, dodaje se u tekstu Frankfurter algemajne cajtunga.

Na sledećoj strani pročitajte:
I južnjaci znaju da posluju

I južnjaci znaju da posluju

Zidojče cajtung piše o „južnjačkom samopouzdanju“: „Španija, Italija i Portugalija traže od EU više od pukih recepata za štednju.“ „Treba li Vam par saveta za berzu? Možete se obratiti koncernu EDP. To je jedan od najvećih evropskih snabdevača energijom, koji je odnedavno pod kineskim vođstvom i širi se i na brazilsko tržište. Ili Inditeks. Ime koje gotovo niko ne poznaje, ali odeću koju Inditeks proizvodi pod svojom markom Zara poznaje ceo svet. Ili Enel – firma veoma aktivna na planu obnovljivih energija i modernizacije električnih mreža u Evropi. Ta tri koncerna imaju nešto zajedničko: svi su iz sredozemnih zemalja: Portugalije, Španije i Italije. Oni su primer za to da uspešno privređivanje nije samo privilegija Severa.”

„To se često previđa u debati o pitanju šta dalje u Evropi… U martu će šefovi država i vlada EU izneti i planove o tome kako – pored štednje – Južna Evropa treba da ostvari i cilj zvani: veći privredni rast. Već postoji razmišljanje o nekoj vrsti Maršalovog plana, koji bi trebalo da pomogne jačanju samopouzdanja Južne Evrope. Zemljama su potrebni konkretni impulsi kako bi poboljšale svoje privredne strukture. Potencijal obećava. Španija ima desetak svetskih koncerna koji ne posluju samo na rastućem južnoameričkom tržištu: neki od njih, na primer, prave podzemne železnice u Londonu. Nekadašnja svetska sila Portugalija može biti most ka Brazilu i Africi; nema ni sumnje u kreativnost italijanskih firmi kada je reč o modi, automobilima, dizajnu ili životnim namirnicama. Sada je reč o tome da se svim firmama svih zemalja EU omogući ravnopravan pristup zajedničkom tržištu. Podela koncesija za upravljanje aerodromima, lukama ili vozovima, trebalo bi da omogući bolju konkurentnost. Željom za većom slobodom tržišta, jug izaziva Sever. EU bi zaista trebalo da postane jedna celina, ekonomski prostor u kome je svakome dozvoljeno da iskoristi svoje sposobnosti…“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević