Vodeni topovi i krv zbog železničke stanice

Glavna železnička stanica u Štutgartu bi trebalo da se kompletno izmeni i pretvori delom u podzemnu prolaznu železničku stanicu. Da bi se to ostvarilo, moraju se prekopati milioni kubika zemlje, uz velike promene u konfiguraciji terena i velike geološke, ekološke i finansijske posledice. Prema anketama sprovedenim među građanima Štutgarta, njih 67 odsto je protiv ovog poduhvata. Građani su se organizovali u više inicijativa i već nedeljama protestuju u centru grada.

Juče je situacija eskalirala, jer demonstranti nisu hteli da dozvole da počne seča 300 stabala na velikoj zelenoj površini koja očigledno mora prva da nastrada. Došlo je do sukoba sa policijom, koja je postupila neočekivano brutalno i upotrebila pendreke, vodene topove i suzavac, tako da je bilo više stotina povređenih, među kojima su i deca. Kancelarka Angela Merkel je pozvala građane da ne dozvole eskalaciju i još jednom podržala novi građevinski projekat. Gradonačelnik Štutgarta Volfgang Šuster rekao je da je ovo bio „tužan dan za Štutgart“ i izrazio žaljenje zbog toga što su povređeni mladi i deca. Štampa budno prati ovde događaje.

Štutgarter cajtung piše: „U demokratiju spada i tolerancija, poštovanje onih koji drukčije misle. Bio je ovo tužan dan za naš grad. Ljudi koji predvode zagovornike i protivnike projekta snose veliku odgovornost. Na kraju ostaje apel za obe strane da budu umerene i da se što je pre moguće vrate za pregovarački sto – da se na kraju ne bi desilo nešto još gore.“

Kiler nahrihten (Kil): „O saobraćajnim i ekološkim aspektima projekta nove železničke stanice svako može da misli šta hoće. Jedno je sigurno: sve odluke u smislu pravne države su donete u korist autora i izvođača projekta. To što protivnici podzemne železničke stanice protestuju, njihovo je pravo, ali oni nemaju pravo da naknadno ometaju gradnju. Policija protiv toga mora da interveniše, u slučaju nužde i da primeni silu. Kada ne bi bilo tako, ne bi vladala demokratija, već anarhija. Do sada je u interesu države bilo da demokratski izabrani poslanici brane demokratiju. Važi li to još? Ili su populisti pogazili i tu granicu?“

Levičarski nadregionalni dnevnik Junge velt ima sasvim drukčije mišljenje i zato je svom tekstu o jučerašnjim događajima dao naslov: „Rat protiv građana“. List podseća: „Kraj protesta nije mogao da se sagleda. Dvoje demonstranta su se, prema navodima organizatora protesta, zabetonirali u cevima, troje ljudi se lancima vezalo za drveće, a petoro aktivista je zauzelo balkon predstavništva Baden-Virtemberga u Berlinu.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Samo da podsetimo: radi se o jednoj železničkoj stanici. Pristalice projekta, osim skraćenja vremena putovanja od Pariza do Budimpešte, hvalili su 4.000 radnih mesta u građevinskoj branši otvorenih zahvaljujući ovom projektu. Protivnici su se žalili da će biti posečeno nekoliko drveta i da će morati da se sruši jedna zgrada koja je pod zaštitom zakona, koja nije baš praznik za oči, ali i da će troškovi projekta biti veći od planiranih.

No, od juče sa ovim projektom povezujemo sasvim drukčiju sliku: decu, koja pod ciradama traže zaštitu od vodenih topova, demonstrante kojima krv curi iz očiju. To su slike koje ne izgledaju kao mirni protesti, već kao prvomajski neredi. Slike, koje pokazuju svu nesposobnost nadležnih da reše spor argumentima. Sada pristalice projekta iz redova demohrišćana i same železnice odbijaju razgovore i žele da pokažu da umeju da sprovedu svoju volju; protivnici projekta su dozvolili da se mirni protest đaka pretvori u agresivni atak na jedan policijski autobus; političari okrivljuju jedan drugog za eskalaciju protesta da bi stekli poene u pokrajinskoj predizbornoj kampanji. Sve to zbog jedne železničke stanice.“

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević