Vlast u Srbiji želi poslušnije pravosuđe | Politika | DW | 21.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Vlast u Srbiji želi poslušnije pravosuđe

Pravosuđe u Srbiji uskoro bi moglo da se nađe pod potpunom kontrolom predsednika države. DW analizira: da li je ideja o „eksternoj kontroli“ samo još jedan probni balon vlasti ili ozbiljna namera?

Vlasti u Srbiji nastavljaju da daju svoj skromni doprinos predizbornoj atmosferi. Nakon najava smanjenja izbornog cenzusa, usledila je još ozbiljnija pretnja kako bi izmenama Ustava pravosuđe moralo da bude stavljeno pod „eksternu kontrolu“, jer su „sudstvo i tužilaštvo postali neodgovorna grana vlasti“, saopštio je državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić. Državni sekretar stoga smatra da bi sudije i tužioce trebalo da postavlja predsednik države i pozvao se u tom smislu na primer Francuske.

Ali, kako to već obično biva, nakon glasnog razmišljanja državnog sekretara, nekoliko sati kasnije oglasio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rekao „kako ne želi da kontroliše sudije i tužioce, i kako njega jedino interesuje da narko dileri i ubice konačno završe iza rešetaka“.

Povratak na početak

Ostaće, dakle, u ovom trenutku nejasno koliko su vlasti ozbiljne u nameri da potpuno preuzmu kontrolu nad pravosuđem, ali stručna javnost je već prilično uznemirena takvim razvojem događaja. Kako za DW ističe Dragana Boljević, počasna predsednica Društva sudija Srbije, „sve zajedno, uključujući tu nedavne brojne istupe predsednika države, deluje kao povratak na stanje pre četiri godine, i poništavanje svega što je urađeno oko izmena Ustava“.

Kao da se negde vraćamo na početak, nastavlja Dragana Boljević, i kaže „da se država Srbija obavezala da će smanjiti politizaciju pravosuđa i povećati nezavisnost sudstva i tužilaštva. Sada imam utisak da politički zvaničnici o tome govore kao da ih je neko drugi na to naterao, i da oni sada od toga odustaju“.

Nasilje nad Ustavom

Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević za DW ocenjuje da, ukoliko bi zaista došlo do izmena Ustava, kako o tome govori državni sekretar Ministarstva pravde, „to bi predstavljalo nasilje ne samo nad Ustavom, nego i nad evropskim standardima. A mi se nalazimo na putu ka Evropskoj uniji. Ministarstvo pravde je inače poznato po tome da skoro otvoreno nastoji da se sudovi potčine izvršnoj vlasti“, upozorava Ivošević.

Bivši sudija Vrhovnog suda takođe napominje da se „predsednik Srbije već ponaša kao neko ko određuje nečiju krivicu ili nevinost umesto suda, i to često pošto ga prethodno provuče kroz poligraf. Ta vrsta pritisaka je prosto nedopustiva“.

Vučić kaže da ne želi da kontroliše sudije i tužioce

Vučić kaže da ne želi da kontroliše sudije i tužioce

Kontrola umesto nezavisnosti

Potencijalni okidač aktuelnog napada na pravosuđe najverovatnije je nedavni slučaj Filipa Koraća, koga je predsednik Srbije označio „kao glavnog snabdevača drogom u Srbiji i čovekom koga se plaši ceo Beograd“. Tužilaštvo je obustavilo istragu protiv Filipa Koraća zbog nedostatka dokaza i to je bio povod za oštru reakciju predsednika Srbije koji kaže da „čak i kada policija ponudi dovoljno dokaza u pravosuđu uvek pronađu neke procesne smetnje“. Koliko je to bio razlog da vlasti objave kako je pravosuđu potrebna eksterna kontrola?

Dragana Boljević napominje da je takva reakcija ne iznenađuje i kaže da „izvršne vlasti stalno govore o nekakvoj kontroli, a nikada o nezavisnosti pravosuđa, podeli vlasti i vladavini prava. Problem naših političara – tu mislim na sve političare kako u vlasti tako i u opoziciji – jeste da suštinski ne prihvataju podelu vlasti. Oni bi voleli da imaju jednopartijski sistem u kome bi naređivali sudijama i tužiocima šta bi trebalo da se radi“.

Ako bi se te ideje o „eksternoj kontroli“ sprovele u delo, to bi bilo snižavanje standarda koje smo do sada dostigli, dodaje Dragana Boljević. „To bi unazadilo pravosuđe – sa svim njegovim manama – ali očito još uvek funkcionalno čim toliko smeta vlastima. Takvo rešenje bi donelo poslušnije pravosuđe, koje bi mnogo manje moglo da obezbedi nepristrasnost i pravičnost suđenja građanima“, smatra počasna predsednica Društva sudija Srbije.

Neizvodljivo rešenje

Mislim da je na neki način dobro što smo saznali šta vlasti misle o pravosuđu i šta mu spremaju, navodi Zoran Ivošević.

„To što je Vučić zamislio neće biti moguće sprovesti, ali on na ovaj način radi u korist sopstvene štete. Vučić će sa vlasti oboriti samog sebe i mislim da on to vrlo uspešno radi. Sada skoro već svakodnevni napadi na pravosuđe možda nailaze na simpatije kod dela birača SNS, ali i to ima svoje granice“, napominje Ivošević.

Problem vladavine prava je naš najveći problem na putu ka Evropskoj uniji, primećuje Ivošević, i „na ovaj način mi nikada nećemo stići u EU. Osim ako smo od tog puta već odustali, ali koliko znam to je još uvek strateški cilj Srbije“.

Dragana Boljević objašnjava da u Francuskoj predsednik države jeste član Visokog saveta magistrature, „ali da on ne može da nominuje nekog sudiju ako samo to telo ne kaže da taj sudija može biti nominovan. Čini mi se da se državni sekretar Ministarstva pravde ne zalaže za takvo rešenje. On želi da predsednik države, uprkos mišljenju struke, nominuje koga on želi“.

Naša sagovornica pre svega naglašava da se ove godine ne može očekivati ozbiljan rad na izmenama Ustava Srbije, jer nas očekuju izbori i „ove priče se nekako uklapaju u predizbornu kampanju“.

„Ako se to bude radilo na ovaj način iz početka, to bi značilo ponovno pribavljanje mišljenja Venecijanske komisije i konsultativnih veća evropskih sudija i tužilaca. Stoga mislim da ukoliko Srbija ne donese odluku da izađe iz Saveta Evrope i napusti evropski put, najave ovakvih rešenja neće moći da budu sprovedene“, zaključuje Dragana Boljević.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama