Vladimir Putin: Slike tiranina | Evropa | DW | 07.10.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

portret za 70. rođendan

Vladimir Putin: Slike tiranina

Ruski predsednik se rado inscenira kao snažan muškarac, Ali ko je stvarno Vladimir Putin? I pre ukrajinskog rata bilo je brojnih tumačenja. Pogled na njegovo vreme u Drezdenu i kraj istočnonemačke komunističke diktature.

Putin, 30.09.2022.

Putin, 30.09.2022.

U mirnim vremenima Vladimir Putin bi svoj sedamdeseti rođendan verovatno proslavio poprilično pompezno sa manje-više dobrim prijateljima iz celog sveta. Na vrhu liste počasnih gostiju bi bio Gerhard Šreder, bivši nemački kancelar koji je još 2004. o svom prijatelju Putinu rekao da je „čist demokrata“. A i tada je nemački socijaldemokrata u toj proceni bio poprilično usamljen.

Od Putinovog napada na Ukrajinu 24. februara 2022. Putin je usamljen. Od svetskih moćnika samo je šef kineske države Si Đinping stao u zaštitu kolege iz Moskve.

Sudbonosni datum: 7. Oktobar

Od imidža snažnog čoveka kojeg niša ne može da izbaci iz ravnoteže, osam meseci od početka rata nije ostalo mnogo. To naročito važi otkako ukrajinske trupe oslaobađaju sve više teritorija koje su bile pod ruskom okupacijom.

Možda se Putin sada često seti svojiih poslednjih dramatičnih meseci u Nemačkoj Demokratskoj Republici (DDR). Komunistička diktatura nestala je sa karte sveta nakon pada Berlinskog zida i i nemačkog ponovnog ujedinjenja 1990. Tada je Putin bio oficir sovjetske tajne službe KGB u Drezdenu, danas glavnom gradu nemačke pokrajine Saksonije. Godinu dana kasnije se raspao Sovjetski Savez, čiji je najveći deo bila Rusija.

Ironijom sudbine Vladimir Putin je rođen 7. Oktobra 1952. u Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu. Na taj dan je tri godine pre njegovog rođenja osnovana Nemačka Demokratska Republika, ona komunistička država koja je propala i u kojoj je Putin prema široko prihvaćenom tumačenju pretrpeo odlučujuće strahove od gubitka. U jednom tekstu lista Zidojče cajtung (SZ) kaže se da Putinova „odbojnost prema slabosti“ verovatno ima svoj koren u Drezdenu.

Štazi i KGB su izgleda bili iznenađeni

Istoričar Hubertus Knabe u svojoj analizi za dnevni list Frankfurter algenajne cajtung (FAZ) piše da je Putina kao mladog agenta KGB-a potpuno iznenadio kraj DDR-a. U dokumentima Ministarstva za državnu bezbednost (Štazi) nigde nema naznaka da su istočnonemački ili sovjetski obaveštajci bili svesni opasnosti koja preti sistemu. Naprotiv: „Socijalizam je u ofanzivi“, napisao je šef drezdenskog ogranka Štazija Hors Bem još novembra 1987, dve godine uoči pada Berlinskog zida.

Putinova iskaznica Ministrstva za državnu bezbednost, (Štazi)

Putinova iskaznica Ministrstva za državnu bezbednost, (Štazi)

Knabe je do 2018. bio na čelu memorijalnog centra Hoenšenhauzen, ranijeg Štazijevog zatvora u Berlinu. Za Putina i Bema koji su bili prijatelji, slom Istočne Nemačke je bio odlučujući, kaže danas stručnjak za tadašnje tajne službe i dodaje da se to može zaključiti jer je visokorangirani oficir Štazija Horst Bem u svojoj pedeset i drugoj godini života počinio samoubistvo: „Duboko nepoverenje ruskog predsednika prema civilnom društvu u mnogome je povezano sa tim iskustvima“, zaključuje Knabe.

Vladimir Putin je prema saznanjima Hubertusa Knabea imao slobodan izbor u vrbovanju zapadnonemačkih građana kao špijuna. Kako bi imao uspeha u tom poslu bile su mu potrebne veštine koje mogu da se primete sve do danas: „Strpljivost, volja da se obmanjuje i sposobnost taktičkih poteza“.

Sličan utisak imao je i Volfgang Rozenbauer, kada je nekoliko puta imao poslovne kontakte sa Putinom u Hamburgu početkom devedesetih. Za vreme jedne poslovne večere Putin se pravio da ne razume nemački i pustio je jednog saradnika da prevodi, seća se Rozenbauer.

Odjednom Putin govori nemački

Putin tečno govori nemački još od svojih dana u Drezdenu, gde mu je rođena ćerka Katarina. Ali nemački poslovni čovek je to saznao tek kada su se opraštali: „Na kraju je rekao na nemačkom – odlično, spremite mi papire”. Na osnovu ličnog iskustva Volfgang Rozenbauer opisuje Putina na sličan način kao istoričar Hubertus Knabe na osnovu dosijea istočnonemačke tajne policije. Prema njima je Putin čovek „urođenog nepoverenja” i „KGB tip”.

Uoči aneksije Krima marta 2014. poznavalac Rusije Štefan Majster je rekao da je Putin „pametan moćnik” ali ako je pod pritiskom on ponekad reaguje nepromišljeno.

Putin - ronilac, 2017.

Putin - ronilac, 2017.

Majster dodaje da je za Putina najvažnije da pokaže snagu. Zato se u prvom mandatu na početku novog milenijuma Putin prezentirao javnosti kao neustrašivi džudista, hokejaš konjanik go do pojasa, ribolovac.

Susret sa opozicijom u DDR-u

Maja 2014. je u nedeljniku „Di Cajt” osvanuo portret Vladimira Putina, koji je dva meseca pre toga anektirao Krim. U tekstu ima puno špekulkacija o Putinovom putu od agenta KGB-a u Nemačkoj do najmoćnijeg čoveka Rusije.

Navodno se početkom decembra 1989. u Drezdenu desila ključna scena. Nekoliko nedelja posle pada Berlinskog zida opozicionari su zauzeli centralu Štazija u gradu, a onda su produžili prema sedištu KGB-a, da zatraže ulazak u zgradu.

U ovoj kući u Drezdenu se do 1990. nalazila centrala KGB-a za DDR

U ovoj kući u Drezdenu se do 1990. nalazila centrala KGB-a za DDR

„Di Cajt“ ovako opisuje tu priču:„Navodno je Putin pomislio za trenutak da se brani oružjem, onda se odlučio za drugačiju odbrambenu taktiku: Za prerušavanje. On je samo prevodilac, slagao je. Uskoro su demonstranti otišli dalje. Putin je ostao tu sa iskustvom da je u nevolji sam”.

1985: Mihail Gorbačov reformiše Sovjetski Savez

Šta god da je istina u toj priči ona odgovara slici marginalca kako je Putin opisan u članku. Njega su formirale njegove godine u Drezdenu, gde je došao 1985.

Iste godine je reformistički orijentisanom komunisti Mihailu Gorbačovu uspelo da dođe na vlast u Kremlju. Izgleda da je to bio šok za Putina. „Živeo je kao stranac u DDR-u koji je propadao, a istovremeno se otuđio od svoje otadžbine. Tamo su se nagoveštavale promene”.

Gorbačov i Putin, 21.12.2004.

Gorbačov i Putin, 21.12.2004.

Čim se vratio u Sovjetski Savez, Putin je doživeo i njegov raspad. Sa tim gubitkom, tako se stalno tvrdi, Putin se nikada nije hteo pomiriti. Od aneksije Krima 2014. više nema sumnje da je tako. Većina stanovnika Rusije je to kršenje međunarodnog prava izgleda videla Putinovim očima – kao znak snage.

Narušen imidž jakog čoveka

Izgleda da je tako bilo na početku napada na Ukrajinu, koji je isto tako kršenje međunarodnog prava. Ali što duże traje rat, što duże umiru ruski vojnici, što se više gube okupirana područja, to je manja podrška Vladimiru Putinu. Imidž jakog čoveka na čelu Rusije dobija sve više naprslina.

Kada je propala istočnonemačka država, Putinu je kao oficiru KGB-a u Drezdenu bilo 38 godina. Njegova politička karijera i položaj predsednika Rusije bili su daleka budućnost. Sada je Putinu 70 godina i njegova najbolja vremena su iza njega. Moguće je da će jednog dana biti optužen kao ratni zločinac.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.