Vitlanje sabljama u ćorsokaku | Izbor iz štampe | DW | 03.01.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija-Kosovo

Vitlanje sabljama u ćorsokaku

„Verbalna agresivnost između Beograda i Prištine pokazuje da su politička vođstva shvatila da su zaglavljena u ćorsokaku – baš kao i međunarodna zajednica“, kaže Dušan Reljić iz nemačke Fondacije za nauku i politiku.

Dušan Reljić

Dušan Reljić

Više nemačkih dnevnih listova je objavilo intervju sa Dušanom Reljićem „koji rukovodi briselskim ogrankom nemačkog trusta mozgova Fondacija za nauku i politiku i u intervjuu govori o Kosovu, Srbiji i odnosima sa EU“.

Kada je reč o aktuelnim nemirima i zađevicama između Beograda i Prištine, Reljić smatra da situacija izgleda „kao ples u kojem dve grupe vitlaju sabljama, ali ne seku; obe strane pokazuju da su odlučne, ali nema opasnosti od izbijanja većeg nasilja. Na Kosovu je još stacionirano oko 5.000 vojnika KFOR i niko u regionu nije zainteresovan za sukob sa tim jedinicama. No, povećana verbalna agresivnost između Beograda i Prištine pokazuje da su politička vođstva shvatila da su zaglavljena u ćorsokaku – uostalom, baš kao i međunarodna zajednica“.

Reljić je podsetio da se „situacija na Kosovu, posle intervencije NATO u korist kosovskih Albanaca 1999. nije promenila – i pored proglašavanja nezavisnosti pre deset godina, kao i da pripadnici srpske manjine nisu mogli i ne mogu da se pomire sa tim da su prinuđeni da postanu državljani jedne druge zemlje“.

S druge strane, on je skeptičan i kada je reč o izgledima na uspeh pregovora između Srbije i Kosova uz pomoć EU, mada „zemlje takozvanog Zapadnog Balkana formalno ne pripadaju EU, ali su njome geografski okružene. Čitav taj region je ekonomski, politički i socijalno na neki način postao deo EU iako nije primljen u članstvo. U pravcu EU se odvija 85 odsto trgovine, a četvrtina stanovništva tog regiona je u proteklih 20 godina emigrirala – pre svega u EU.“

Zato Reljić smatra da „EU ne treba da u Maliju ili Avganistanu dokazuje da je mirotvorna snaga koja može da uspostavi ili bar podupre stabilne ekonomske, političke i socijalne strukture – već da to treba da dokaže u zemljama Zapadnog Balkana.“

Prema rečima Dušana Reljića, veliko je pitanja da li će i koliko EU uopšte biti spremna da primi zemlje regiona, zbog internih problema, Bregzita... Iako je region „ekonomski ionako već u EU“, „ljudi tamo nemaju veliku privilegiju da za otvorenost svojih tržišta budu plaćeni iz strukturnih fondova EU. I zato će za te države biti veoma teško da postanu ekonomski i politički stabilne.“

Ta društva se osipaju i krvare, „jer ne dobijaju sveobuhvatnu finansijsku podršku EU“, rekao je stručnjak Fondacije za nauku i politiku u koji su objavili Berliner cajtung, Hanoverše algemajne cajtung i drugi.

A ciriški dnevnik Tagesancajger prenosi analizu agencije DPA u kojoj piše da Rusija želi da poveća svoj uticaj na Balkanu: „Svi učesnici su krivi za to što nepotpuno ujedinjena Evropa ima takve probleme sa geopolitičkom crnom rupom koja se otvara između Hrvatske i Grčke. Balkanske zemlje se muče sa standardima koje od njih traži EU, zapinje sa uspostavljanjem pravne države, sa borbom protiv korupcije, sa prevladavanjem etničkih konflikata. To je tužna i stara priča. A novo je to što se EU udaljava od zemalja od kojih je sama zatražila da joj se približe.“

„U Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i u bosanskoj Republici Srpskoj, ruski predsednik Vladimir Putin nastoji da poveća svoj uticaj. Tako bi na Balkanu uskoro mogli da se sučele interesi Zapada i Rusije. Kao vesnik tog trenda može da posluži konflikt između Srbije i Kosova. Proćerdano vreme kao 2018. bi moglo ubrzo da ose osveti Evropi“, zaključuje se u tekstu.

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM