Vikipedija puna skrivenih reklama i neistina

Nekada veoma popularne, najčešće luksuzno uređene, enciklopedije i leksikoni, polako ali sigurno već godinama nestaju sa polica knjižara. Ko u današnje vreme nešto želi da sazna, jednostavno ode na Internet i otvori besplatnu i svima pristupačnu “enciklopediju” Vikipediju (Wikipedia). Samo na njenoj nemačkoj stranici može se u međuvremenu naći više od jedan i po milion članaka. S obzirom na toliki broj tekstova i veliku čitanost i popularnost, činjenica da Vikipedija postaje sve zanimljivija i raznim poduzećima, nimalo ne čudi.

„Vikipedia je jednostavno jedan izuzetno velik izvor znanja na Internetu. Iako je do nedavno bila dosta zanemarena, preduzeća, njihova odeljenja za odnose sa javnošću i reklame, sve je više otkrivaju“, priča novinar Marvin Opong, autor nedavno objavljene knjige „Skriveni PR na Vikipediji. Svetsko znanje u fokusu interesa preduzeća“. „Za svaki koncern ili preduzeće, mogućnost pojavljivanja na ovim stranicama je vrlo privlačno i atraktivno. Dok su ranije štampani leksikoni i enciklopedije bili 'nepotkupljivi', to se za Vikipediju zbog njene otvorenosti i pristupačnosti svima ne može reći“, tvrdi Opong.

Nepoželjno se jednostavno – briše

„Cilj Vikipedije je izgradnja jedne vrste onlajn enciklopedije znanja kojoj dipronose razni autori volonteri, koji za svoje angažovanje ne dojivaju novac“, stoji primera radi na jednoj od nemačkih stranica Vikipedije. Drugim rečima, pozvan je svako ko to želi da doprinese razvoju onlajn enciklopedije i to bez obavezne registracije. Ovu slobodu koriste mnogi, a ni zloupotrebe nisu retke. Naprotiv.

Kritički ili nepopularni sadržaji na stranicama koje informišu o pojedinim preduzećima, jednostavno se mogu izbrisati, a konkurencija prikazati u najgorem svetlu. Sopstveni proizvodi prikazuju se često boljim nego što jesu – u svakom slučaju boljim od onih drugih. Primeri ovakve prakse mogu se pronaći na stranicama VikiSkenersa. Ovde se promene koje se unesu mogu identifikovati uz pomoć IP adresa određenih preduzeća. Tako je prema navodima VikiSkenersa, 2005. godine na stranici farmaceutskog koncerna “Boehringer” iz Ingelhajma jednostavno uklonjen proizvod „Agent-Orange“. To je učinila sama firma. „Agent-Orange“ su kao oružje aime tokom rata u Vijetnamu koristili pripadnici vojske SAD – posledice po zdravlje vijetnamskog stanovništva se inače mogu osetiti i danas.

Dajmler i Drugi svetski rat

Tokom rada na knjizi i istraživanja koje je sprovodio, Opong je i sam naišao na čudne navode i manipulacije kod pojedinih članaka na Vikipediji. „Primetio sam da su preko IP adresa koje pripadaju koncernu Dajmler, izbrisani podaci u vezi sa prošlošću preduzeća – konkretno činjenice da je ova firma tokom Drugog svetskog rata zapošljavala prisilne radnike“, kaže autor. U Dajmleru negiraju njegove tvrdnje i kažu kako oni nisu nikome dali nalog za brisanje poglavlja o poslovanju kompanije u vreme nacionalsocijalizma u Nemačkoj.

Potrebno više transparentnosti

Ali upravo zbog toga što Vikipedija postaje sve značajnija, prema mišljenju novinara Oponga, potrebno bi bilo uvesti više transparentnosti. „U međuvremenu se podaci, koji se nalaze na Vikipediji, citiraju čak u nemačkim sudovima. To me je jako iznenadilo“, kaže on. Ovaj novinar dodaje kako bilo korisno i da „šefovi Vikipedije, otvoreno iznesu svoje interese“, koje zasigurno imaju. Do sada transparentnost nije bila obavezna prilikom unosa sadržaja na ove stranice, ali to bi se svakako moralo promeniti. „Budući da je reč o Enciklopediji čovečanstva, trebalo bi preduzeti sve kako bi Vikipedija postala ne samo slobodna i otvorena, već i objektivna“, kaže Marvin Opongo.

Autor: Mark fon Lipke / Željka Telišman
Odg. urednik: Jakov Leon