Više od girosa i donera | Evropa | DW | 28.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Više od girosa i donera

Migranti u Nemačkoj mogu biti uspešni preduzetnici samo ako otvaraju kioske sa girosom i donerom. Takve predrasude opovrgnute su brojnim studijama, ali preduzetnici stranog porekla imaju teškoće da pokrenu biznis.

Jedna studija izrađena po nalogu Fondacije Fridrih Ebert bliske socijaldemokratama pokazala je da firme koje su osnovali stranci nisu nastale samo iz nužde. Ekonomska korist od preduzeća migranata rastu. Oko 750.000 samostalnih preduzetnika stranog porekla u Nemačkoj stvaraju 2,2 miliona radnih mesta, procenjuje studija. „Preduzeća koja su oformili migranti se uglavnom potcenjuju“, kaže Rene Lajht sa Univerziteta u Manhajmu. On je koautor studije i u više navrata je anketirao nekoliko hiljada preduzetnika iz raznih zemalja porekla.

Broj migranata koji su se poslovno osamostalili utrostručio se od devedesetih godina. Svaki šesti preduzetnik u Nemačkog je u međuvremenu stranog porekla – većinom iz Poljske i Turske. „Kada ne bi postojala preduzeća koja su oformila migranti, u nekim mestima bi bilo problema sa osnovnim potrepštinama“, piše u jednom izveštaju i nemačko Ministarstvo ekonomije.

Veća obrazovanost

Migranti međutim ne otvaraju samo kioske i supermarkete. Oni su sve obrazovaniji i stoga ih je sva manje u sektoru pružanja jednostavnih usluga. Svaki četvrti preduzetnik stranog porekla svoj obrt u međuvremenu ostvaruje pružajući stručne i moderne usluge. Inženjeri, arhitekte, prevodioci, kulturni radnici, ali i osobe koje rade u medijima igraju važnu ulogu, kaže Lajht. Oblasti kao što su gastronomija i trgovina predstavljaju još samo trećinu od ukupnog preduzetništva migranata, navodi se u studiji.

Migrantenunternehmen in Deutschland

Uöesnici konferencije na predstavljanju studije, sasvim levo je Rene Lajht

Lajht kaže da je jedan od razloga za to činjenica da na tržištu raznovrsnost ponude sve više dobija na značaju. Skoro da više nema zaštićene niše: picerije tako sve više otvaraju istočni Evropljani, konkurencija kioska u kojima se prodaje doner je ogromna. Stoga je sve važnije specifično etničko znanje, kao što je na primer poznavanje jezika ili praktično iskustvo o domaćim tržištima, što mnoge dovodi na neobične poslovne ideje, navodi KfW-banka u jednom izvještaju od avgusta.

Problemi s novcem

Postoje međutim i problemi. Broj migranata koji imaju problema sa finansiranjem svoje poslovne ideje se 2013. u odnosu na godinu pre toga smanjio za 25 odsto. Ali migranti, ako se uzme nemački prosjek, imaju češće finansijske poteškoće. I postotak onih koji odustanu od započetog biznisa je veći – 39 odsto (prosek 30 odsto). Razlog je često i to što u međuvremenu dobiju atraktivniju ponudu za posao. U izveštaju se takođe navodi da je faktor koji utiče na odustajanje od započetog biznisa i taj da migranti još kao vrlo mladi i često nezaposleni, započinju sa svojim samostalnim biznisom.

Studija Fridrih Eberta razara još jedan kliše, naime da firme migranata preživljavaju samo zahvaljujući spremnosti na samoiskorišćavanje i neplaćeni rad koji obavljaju članovi porodice. To nije „tipično za migrante. Isto tako se ponašaju i domaća preduzeća koja posluju u branšama u kojima je jaka konkurencija“, navodi se u studiji.