Više novca za zaštitu izbeglica | Evropa | DW | 30.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Više novca za zaštitu izbeglica

Onaj ko za zaštitu izbeglica angažuje privatnu firmu mora i da obavi odgovarajuću proveru te firme, smatra Sven Pele. Nedovoljno novca za zaštita izbeglica, za bogatu Nemačku nije opravdanje.

Dvojica pripadnika obezbeđenja krevelje se u kameru. Jedan od njih desnu nogu drži na vratu muškarca koji sa rukama vezanim na leđima potrbuške leži na podu. Reč je o zastrašujućoj slici koja simbolično podseća na fotografije iz američkog zatvora Gvantanamo ili Abu-Graib u Iraku. Ali fotografija nije napravljena u Iraku, već u Nemačkoj – u jednom azilantskom centru u severno-vestfalskom gradiću Burbahu.

Policija je fotografiju našla na mobilnom telefonu jednog od dvojice pripadnika obezbeđenja, nakon što je zbog jednog drugog, nimalo manje šokantnog videa, pokrenuta istraga. I u drugim izbegličkim centrima u Severnoj Rajni-Vestfaliji postoje informacije koje upućuju da je u njima bilo slučajeva nanošenja telesnih povreda. I tamo su pokrenute istrage.

Privatizovana bezbednost

Azilantski centri u Nemačkoj, za izbeglice predstavljaju prvi dom, prvi korak ka tome da puste korenje u toj zemlji. Brojni iza sebe imaju dugačku istoriju patnje. Pobegli su od nasilja i ugnjetavanja. Za to je skandal to da su oni koji u Nemačkoj traže zaštitu, izloženi zlostavljanju.

Pokrajinske i opštinske vlasti neprestano navode da su preopterećene sve većim prilivom izbeglica. Zbog toga je njihovo zbrinjavanje odavno delegirano privatnim preduzećima kako bi se uštedeli troškovi i sprečile birokratske procedure.

U osnovi, ne može se prigovarati tome što privatna preduzeća preuzimaju poslove za koje su zadužene opštine i savezne nemačke države – bar ne u vremenima kada se broj izbeglica u Nemačkoj konstantno povećava. Stvarni problem je u tome što za brojne opštine i savezne države u prvom planu nije učinak – već troškovi.

U „slučaju Burbah“ to je bila greška sa teškim posledicama. Tamo je privatna firma koja se bavi smeštajem, European Homecare (EHC), angažovala privatnu firmu koja se bavi poslovima obezbeđenja i za koju rade ljudi koji su zlostavljali izbeglice. Istrage su pokazale da su te osobe odranije poznate policiji. Protiv njih je već vođena istraga zbog telesnih povreda, posedovanja droge i oružja, kao i prevara. U jednom izbegličkom centru oni nikada ne bi smeli da rade.

Nije ništa novo to da je poslovanje privatnih firmi za obezbeđenje orijentisano ka sticanju profita. Umerene plate i lošiuslovi rada u toj branši nisu retkost. Onaj ko kao poslodavac želi da obezbedi da se prema izbeglicama postupa sa punim poštovanjem, treba da bude dovoljno obrazovan i u interkulturalnom smislu školovan. Tu ne sme biti ljudi sa policijskim dosijeom.

Zato to osoblje i njihov rad moraju da budu provereni ne samo od strane privatnih firmi, već i od strane vladajuće instance po čijem nalogu rade. Angažovanje privatnih firmi ne smije da vodi ka tome da se država povuče od svoje odgovornosti koja joj nalaže da obezbedi sigurnost svojim štićenicima.

Od sada sve bolje?

European Homecare i nadležne službe u Arnsbergu pokušavaju da ograniče štetu. Saradnja sa spornom firmom za obezbeđenje je prekinuta. Dogovoreni su novi standardi, kako bi se takvi ispadi ubuduće sprečili, saopštili su iz European Homecare. U budućnosti bi tako izbeglice smeli da obezbeđuju samo provereni ljudi, oni koji poseduju uverenje o nekažnjavanju. To je minimum i to se podrazumeva – ali nažalost, kao što se to često dešava, tek nakon što se zlo dogodi.

Ljudi koji u Nemačkoj traže utočište, moraju da budu sigurni u to da će u toj zemlji i biti zaštićeni. Opštinske kase sa nedovoljno novca, odnosno troškovi, ne smeju da budu presudni faktor. Za jednu bogatu zemlju kao što je Nemačka, to je neprihvatljivo.

Reklama