„Višestruka vlast“ na Kosovu

Uloga evropske misije Euleks uglavnom nije ni spominjana, osim spekulacije da je izmedju Evropske unije i UN-a ipak, navodno, potpisan sporazum o sukcesivnom povlačenju UNMIK-a sa Kosova do sredine juna.

Moguće je da je na takve spekulacije upliva imala i nedavna izjava prve ličnosti Evropske unije za pitanja medjunarodnih odnosa i bezbednosti, i neosporno najiskusnijeg evropskog zvaničnika na medjunarodnj sceni, Havijera Solane: „Rasporedjivanje evropske misije Euleks su, kao što znate, 15. marta podržale sve članice Unije. To znači da smo jedinstveni u nameri da snage Euleksa budu rasporedjene na celom Kosovu. Uvereni smo da ćemo, u saradnji s predstavnicima UNMIK-a i u tesnom kontaktu s generalnim sekretarom UN-a, to - u roku - i učiniti“.

Stavovi evropskih zvaničnika dobijaju drugačiji ton

Nakon prvog oružanog sukoba od proglašenja nezavisnosti Kosova, pogibije prvog pripadnika medjunarodnih policijskih snaga, te medjusobnih optužbi o „prekomernoj upotrebi sile“, stavovi evropskih državnika dobijaju drugačije tonove.

Ministar inostranih poslova Švedske, Karl Bilt, posle Solane jedini evropski šef diplomatije koji je do sada zvanično posetio Kosovo, na prestižnom Briselskom forumu o Balkanu izjavio je da će na terenu „za sada ipak morati da se računa na „višestruku vlast i paralelizam“. Osim misije EU koja bi prvenstveno pružala pravno-tehničku pomoć, prisustvo UNMIK-a bi, kako je rekao Bilt, bilo potrebno pre svega zbog sprečavanja stanja pravnog vakuuma „ali i radi održavanja veze izmedju vlasti u Prištini i zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, ili to ne žele da učine", rekao je Bilt.

Usvajanje nove rezolucije SB gotovo nemoguće?

Nakon ovakve izjave, na medjunarodnoj sceni dobro pozicioniranog, švedskog šefa diplomatije (kojeg mnogi u Briselu vide kao najozbiljnijeg kandidata za funkciju prvog šefa diplomatije EU nakon ratifikacije Evropskog ogovora iduće godine) u briselskim stručnim krugovima smatra se da nikakvog dogovora izmedju EU i Ujedinjenih nacija o primopredaji mandata na Kosovu zapravo nije ni bilo; da će, zbog odnosa snaga u Savetu bezbednosti i vrlo tvrdih stavova Rusije, novu rezoluciju o Kosovu biti uskoro nemoguće usvojiti; te da ni na kakav bilateralni pismeni dogovor izmedju Evropske unije i Ujedinjenih nacija, nakon oružanih sukoba u Mitrovici, više nije moguće računati.

Iako je proglasilo nezavisnost i dobilo podršku mnogih zemalja, status Kosova je, dakle, i dalje krajnje neizvjestan. Glavni razlog je u tome što dogovor sa Rusijom nije na pomolu, iako Kosovo nije najvažniji razlog zapadno-ruskog zahladjenja.

Pitanje američkog raketnog štita, nestabilnost distribucije ruske energije za neke čanice EU, sve dublje uvlačenje NATO-a u interesne sfere Ruske Federacije, uključujući i pretenzije Ukrajine i Gruzije ka punopravnom članstvu - samo su neki od prolema koji govore da je kosovsko pitanje tek manji dio glomaznog paketa rusko-evropsko-američkih odnosa, koji su u ozbiljnoj i predugoj stagnaciji.