Većina osuđenih ratnih zločinaca – Srbi?

Za tri godine rata u bivšoj Jugoslaviji, poginulo je oko 110.000 ljudi. Neki od njih u pravednoj borbi za otadžbinu, ali ne tako mali broj, bile su žrtve ratnih zločina. Kada se tome dodaju silovanja, mučenja i svirepa proterivanja etnički nepoželjnih, broj zločinaca građanskog rata vrtoglavo poraste. Koliko njih je i zbog čega kažnjeno do sada?

Hrvatska rekorder po broju osuđenih

Republika Hrvatska počela je sa suđenjima za ratne zločine još 1992. godine. Prvi osuđenik bio je Srbin. Tu praksu nastavila je sve do 2000. godine, kada je pred lice pravde izveden i prvi hrvatski državljanin. Pravnik „Centra za mir“ iz Osjeka, Mladen Stojanović, koji već duže vreme prati suđenja za ratne zločine u Hrvatskoj, to ovako objašnjava:

„U hrvatskom pravosuđu je 90-tih godina dominirao stav da se u odbrambenom ratu uopšte ne može počiniti ratni zločin. Tako da pripadnici hrvatskih vojnih formacija nisu bili optuživani. Sa druge strane, Srbi su nekada optuživani i osuđivani i uprkos tome što radnje navedene u optužnici zapravo i nisu bile radnje ratnog zločina i uprkos tome što nije bilo dokaza da su počinili evidentno počinjene zločine.“

Do sada je pravosnažno osuđeno 690 lica, što je rekord u broju kažnjenih lica za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. To su podaci Državnog Zavoda za statistiku Republike Hrvatske, jer iste nije moguće dobiti od pravosudnih organa. Problem je, a to napominje i Mladen Stojanović, što se ratni zločini procesuiraju pred županijskim sudovima, kojih ima 25. U Hrvatskoj nema specijalizovanog suda i tužilaštva, koji bi se bavili ovom vrstom krivičnih dela.

U BiH većina osuđenih Srbi

Odeljenje za ratne zločine Suda Bosne i Hercegovine formirano je pre pet godina. Do sada je pravosnažno osuđeno 77 lica, od kojih su, prema podacima „Istraživačkog dokumentacionog centra Sarajevo“, oko 60 odsto srpski državljani. Najmanje je osuđenih Bošnjaka – 12 odsto, a zlatnu sredinu popunjavaju Hrvati, sa 25 odsto. Direktor IDC-a Mirsad Tokača daje objašnjenje za takvu računicu: „Ono što su naša istraživanja pokazala – 83 odsto svih civilnih žrtava rata su Bošnjaci. Gotovo 70 odsto počinilaca su Srbi, tako da ta proporcija Suda BiH korespondira sa ovim procentom i to je jedan od važnih dokaza da nema nacionalne pristrasnosti u radu Suda BiH.“

Treba napomenuti da je broj osuđenih lica sigurno veći, jer se ratnim zločinima bavi još nekoliko sudova, kaže portparol Suda BiH Manuela Hodžić: „Sud Bosne i Hercegovine postupa u najsloženijim predmetima ratnih zločina, dok se manje osjetljivi predmeti procesuiraju na nižim sudovima Federacije BiH i u Republici Srpskoj.“

u nastavku: U Srbiji osuđen samo jedan Hrvat

U Specijalnom sudu za ratne zločine, koji je počeo sa radom otprilike u isto vreme kad i onaj u BiH, pravosnažno je osuđeno 32 ljudi, na ukupno 431 godinu zatvora. Na osnovu međunarodnih ugovora, ovaj sudi ima pravo da procesuira sve državljane sa prostora bivše Jugoslavije - za ratne zločine, počinjene na toj teritoriji. Portparol Suda Dušica Ristić navodi: „Sva osuđena lica imaju državljanstvo Srbije, osim jednog, koji je državljanin Republike Hrvatske.“

U Fondu za humanitarno pravo iz Beograda, smatraju da je dobro što nacionalni sudovi procesuiraju ratne zločine. Situacija nije idealna i dalje postoje politički pritisci, ali se ide napred, kaže direktorka Fonda Nataša Kandić. Svest da se treba suditi i za domaća zlodela polako se budi, kaže Kandić: „Objektivno, kada se pogleda broj civilnih žrtava, koji su najvećim delom Bošnjaci, a počinioci uglavnom Srbi, po tome bi bilo logično da ima najviše suđenja Srbima. Takođe, kada je reč o Hrvatskoj, imamo brojne zločine u kojima su počinioci Srbi. Ali kako vreme prolazi, sve više na svetlo dana izlaze i zločini koje su počinili pripadnici hrvatske policije i vojske. U Hrvatskoj se manje sudi njihovim policajcima i vojnicima, rekla bih da još postoji taj trend da se najviše sudi Srbima. Ali sada postoje veliki pritisci sa strane, kao i podaci iz raznih izvora koji govore da žrtve nisu bile samo hrvatske nacionalnosti. Ima zločina koji su bili sakriveni i 15 godina, poput Paulin Dvora, ali sada izlaze na svetlost dana.“

Hag zadovoljan radom nacionalnih sudova

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osnovan je u maju 1993. godine. Do sada je osudio 64 lica, dok su još 36 slučaja u toku. U MKSJ su, uz blaže kritike, zadovoljni radom nacionalnih sudova, toliko, da su im ustupili sedam predmeta (13 optuženih). Portparol Suda Nerme Jelačić, navodi stav haškog Tribunala: „I sam Tribunal je svestan i bilo bi nepotrebno reći da problemi ne postoje u domaćim pravosudnim organima. Upravo jedan od razloga zbog kojih je Tribunal osnovan jeste činjenica da domaći sudovi i tužilaštva nisu bili u stanju da procesuiraju teške zločine na nepristrasan i objektivan način. Ali, početkom novog veka, možda negde od 2004. godine, primetan je mnogo veći pomak u radu domaćih pravosudnih institucija.“

Upitana kako komentariše nacionalnu strukturu osuđenika, Jelačić odgovara: „Tribunal takve račune neće svoditi. Nije nama u mandatu da brojimo krvna zrnca optuženih. Za ljude koji gledaju sa strane, očito je da veći broj optuženih pripada srpskoj etničkoj skupini, ali istovremeno je osuđen i određen broj Muslimana, Hrvata, Makedonaca, kao i Albanaca.“

I nakon 15 godina…

Građanski rat je završen pre 15 godina. U Hrvatskoj je, prema podacima Centra za mir iz Osjeka, procesuirano manje od polovine zločina.

Srbija i dalje traga za dvojicom najvećih optuženih ratnih zločinaca – Goranom Hadžićem i Ratkom Mladićem. Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska čak ne mogu ni da se dogovore ko je žrtva, a ko zločinac.

Autor: Jelena Kulidžan

Odg. urednik: Jakov Leon