Većina Nemaca ne veruje svojim medijima

Većina Nemaca smatra da su informativni mediji u Nemačkoj dirigovani i da predstavljaju oslonac establišmenta. To je pokazala reprezentativna anketa koju je po nalogu javnog servisa Bajerišer rundfunk izvršio institut TNS Emnid. Rezultati ankete pokazuju da šestoro od desetoro ispitanih smatra da političke i privredne strukture utiču na izveštavanje medija i to prevashodno na izbor tema i način izveštavanja.

Samo trećina ispitanih smatra da je izveštavanje u nemačkim informativnim medijima zaista nezavisno. „Kao oni koji vuku konce iz pozadine važe posebno političari (vlada i stranke), kao i privreda (lobisti i pritisak partnera koji se reklamiraju)“, piše u anketi.

Opšte osećanje nepoverenja

Više od polovine ispitanih navodi i ubeđenje da „moćni“ u državi – vlada, privreda, uticajne osobe i interesne grupe – kontrolišu medije. Kontrolna funkcija medija kao „četvrte vlasti“ se pripisuje uglavnom nedeljnicima i emisijama vesti, javnoj televiziji i dnevnim novinama.

U zaključcima studije piše da postoji opšte „osećanje nepoverenja spram političara, privrede i drugih društvenih elita“ koje se manifestovalo u jeku kriza poslednjih godina. To nepoverenje se odnosi i na medije na koje se gleda kao na „deo sistema“. Osim toga, više od polovine ispitanih smatra da mediji ne izveštavaju istinito.

U velike deficite informativnih medija, po mišljenju ispitanih, spada i to što se previše izveštava o problemima a premalo o rešenjima – to tako vidi čak 76 odsto učesnika ankete. Većina ispitanih smatra i da mediji pojednostavljuju probleme i tako šire predrasude; da se premalo bave posledicama odluka političara i privrednih lidera po ljude. Osim toga, većina učesnika ankete kaže da mediji ne objavljuju mišljenja koja su za njih nepoželjna.

„Nema prosvetiteljskog autoriteta“

Studija je otkrila i neke rezultate koji se ne tiču neposredno medija, već političara: 72 odsto ispitanih navodi da etablirane stranke nemaju kontrolu nad važnim problemima, a 70 odsto – da političari ne haju za želje i razmišljanja običnih građana. U studiji piše da ipak „ubedljiva većina Nemaca ima u osnovi pozitivnu sliku novinara“.

U jednoj od prvih reakcija, profesor novinarstva na hamburškoj Školi medija Mihael Haler, u intervjuu za radio Dojčlandfunk je utvrdio da „novinarstvo više nema prosvetiteljski autoritet koji je imalo pre 20 godina“. On kaže da su „u poslednjih 15, 20 godina takozvani vodeći mediji upravo u spoljnoj politici pokazivali veliku saglasnost sa političkom linijom nemačke vlade“. Kao primere za to on je naveo izveštavanje o krizama u Ukrajini i Avganistanu te otvorene napade na Grčku za vreme finansijske krize.