Vetrenjače umesto nuklearnih reaktora | Mozaik | DW | 22.04.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Vetrenjače umesto nuklearnih reaktora

Energija dobijena iz vetra pokriva oko tri posto svetskih potreba za strujom. Može se proizvesti relativno jeftino i zahvaljujući njoj otvaraju se nova radna mjesta. 2011. je u nju uloženo 50 milijardi evra.

Energija vetra postaje sve iskorišćeniji potencijal u celome svetu. U Španiji i Danskoj već sada se iz nje proizvodi 20 odsto struje koju te zemlje potroše, u Nemačkoj 10 odsto. Prema prognozama, do 2020. godine taj će udeo narasti između 20 i 25 odsto. U prošloj godini su, prema navodima Svetskog udruženja za energiju vetra (WWEA), izgrađeni pogoni kapaciteta 20 gigavata – to odgovara kapacitetima oko 280 nuklearnih reaktora. Poređenja radi: trenutno svu struju dobijenu iz nuklearki proizvodi oko 380 atomskih reaktora. Zbog zatvaranja atomskih pogona ta količina se, međutim, smanjuje.

Do 2020. četiri puta veći kapaciteti

Korišćenje energije vetra brzo napreduje u celom svetu. Svake godine se do sada postavljalo oko 20 odsto više takvih pogona. Prema prognozama Svetskog udruženja za energiju vetra, do 2020. će se kapaciteti vetrenjača učetvorostručiti. Nijedna zemlja ne ulaže u vetroelektrane kao što to čini Kina. Prošle godine je gotovo polovina svih vetrenjača koje proizvode struju postavljena u Kini. Ta zemlja je energetski gledano, ispred SAD i Nemačke, vodeća „zemlja vetra“. No, kada se brojke gledaju u odnosu na broj stanovnika i udeo u potrošnji struje, onda evropske zemlje poput Danske, Španije i Nemačke i dalje prednjače. Udeo energije dobijene iz vetra u čitavom snabdevanju Kine strujom je trenutno samo tri odsto.

Najjeftinija energija

Iskorišćavanje energije vetra je i ekološki najbolja varijanta, ali pravi razlog njegove svetske ekspanzije je niska cena. Struja dobijena iz vetra je često najjeftinija. Prema navodima Stefana Gzengera, direktora Svetskog udruženja za energiju vetra, cena kilovata struje iz novih vetroelektrana na kopnu danas je pet do devet centi. To čini vetar omiljenim izvorom energije.

Windenergiepark Brandenburg Deutschland

Na kopnu...


Istina, cena kilovata u novim termoelektranama iznosi oko sedam centi. Ali, prema procenama Evropske unije i nemačkog Ministarstva za životnu sredinu, stvarni troškovi proizvodnje struje od uglja su dvostruko viši jer čađ iz dimnjaka izaziva mnoga oboljenja disajnih puteva što stvara visoke troškove zdravstvenom sistemu. I struja iz drugih, novih elektrana koje proizvode struju iz fosilnih izvora prema ozbiljnim računicama je mnogo skuplja nego ona proizvedena od vetra.

Pogoni za svako mesto i za svaku svrhu

Poslednjih godina se tehnika razvija tako da danas postoje vetrenjače s velikim krilima za regione u kojima je vetar slab ili viši tornjevi kako bi se potencijal energije vetra što bolje iskoristio. Veliki ofšor parkovi vetrenjača grade se i na moru, ali njihovo postavljanje i održavanje je zahtevno i skupo. Struja dobijena iz takvih parkova je – kada se u obzir uzmu svi troškovi – 18 do 20 centi po kilovatu, dakle, dvostruko viša nego na kopnu.

Jedan drugi trend je takođe vrlo značajan – mali pogoni za kuće, manja sela ili industrijska postrojenja. Do sada je postavljeno oko pola miliona takvih malih pogona za proizvodnju energije iz vetra, većina u Kini i SAD. Kilovat struje proizveden u njima je također skup (15 do 20 centi po kilovatu), ali za mnoge ljude u nerazvijenim zemljama ili izolovanim područjima se ovakav način proizvodnje ipak isplati jer je to jedini način da dođu do struje. I za potrošače u razvijenim zemljama ta opcija postaje sve atraktivnija jer je cena struje proizvedene njome još uvek niža od cene po kojoj mnogi dobavljači prodaju svoju struju. Stručnjaci stoga i u toj oblasti vide dugoročno veliki potencijal za rast tržišta.

Šta kažu građani?

Dänemark Offshore Windpark Windenergie

...i na moru.


Više od polovine parkova vetrenjača u Nemačkoj je u vlasništvu građana, poljoprivrednika i lokalnih opština. To je vrlo važno za uspeh i prihvaćenost ovoga načina proizvodnje struje, naglašava Herman Albers. On je poljoprivrednik i predsednik nemačkog Udruženja za energiju vetra. Zajedno s drugim poljoprivrednicima i građanima u poslednjih 20 godina je postavio nekoliko parkova u svom regionu. „Ljudi su shvatili kakvu im priliku pruža energija vetra“, tvrdi on. Model uključivanja građana u iskorišćavanje energije vetra i Svetsko udruženje za energiju vetra smatra najvažnijim instrumentom za razvoj tog oblika proizvodnje struje iz alternativnih izvora. Zbog toga će se i iduća međunarodna konferencija o energiji vetra planirana za početak jula u Bonu održati pod nazivom „Communitiy Power – Citizens Power“.

Autori: Gero Rojter / Dunja Dragojević
Odg. urednik: Nemanja Rujević