Very British su riba i krompirići!
31. oktobar 2010.
„U Mekdonaldsu je pomfrit tanak, to nije to – to neću da jedem. Ovo me podseća na detinjstvo. Riba s krompirićima je definitvno britanska stvar – definitvno!“
To nam kažu ljudi koji čekaju u red na svoju porciju fiš-end-čipsa, koja inače košta 10 evra. Većina Britanaca petkom jede ribu. To je hrišćanska tradicija koja se održala sve do danas.
Ahmet Zijadin je još kao dete pomagao ocu u radnji Rokendsolplejs, sada su on i njegov brat Ali vlasnici.
„Način na koji mi pravimo hranu je veoma tradicionalan i pri tome je krajnje jednostavan. Riba mora biti najsvežija, krompiri moraju biti najbolji – sve mora biti najboljeg kvaliteta. Ako u jelu nema mnogo sastojaka, onda to čega ima, mora biti najboljeg kvaliteta.“
Jelo gotovo za pet-šest minuta
Riba uvaljana u testo i krompirići spuštaju se fritezu u ulje na temperaturi od 185 stepeni. Posle pet-šest minuta, jelo je gotovo. Na pomfrit se stavljaju sirće i so. Ranije se fiš-end-čips pravio samo - za poneti.
„Za pakovanje su se koristile stare novine, ali onda se saznalo da u njima ima olova koje se prenosi na hranu. S tim se prestalo pre nekih 20 godina. Mi još uvek koristimo isti papir od kojeg su ranije bile novine, ali je sada naravno bez štampe.“
Nekada je fiš-end-čips bio jeftin radnički obrok koji se hladan prodavao sa konjskih zaprega. Onda je 1860. godine stigao u londonski Vestend.
Sada se u Velikoj Britaniji godišnje proda 200 miliona porcija. 60.000 ljudi je zaposleno samo u podaji - a gde su farmer i iribari… Inače, svaki četvrti krompir u velikoj Britaniji završi kao čips. Postoji čak i nacionalna federacija ribe sa kromprićima
Very British!
Autori: Sara Hofman, Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov I. Leon