Veroispovest važna za prijavu boravka

Opštinska kancelarija za građane Bona svakog dana vrvi od ljudi. Za sve strance to je prva stanica u koju moraju da svrate, ako žele da nastave život u Betovenovom gradu. Među njima je i Maja Holenstejn iz Holandije.

„Pitali su me odakle sam, gde sam pre živela… Procedura nije komplikovana, a i već je znam napamet, jer često menjam gradove u kojima živim“, kaže Maja. Ona, međutim, ne može da se pomiri sa činjenicom da je svaki put pitaju i kojoj religiji pripada. To smatra bespotrebnim. „Nema smisla, ja nisam vernik.“

Sloboda religije, između ostalog, podrazumeva da se na to pitanje ne moramo odgovoriti. „U kojoj crkvi se molimo, isključivo je lična stvar“, kaže direktor „Hjuman Rajts Voča“ u Nemačkoj Vansel Mihaelski. „Mi u ’Hjuman Rajts Voču’ smatramo da je to protiv slobode religije, zato što sloboda religije podrazumeva da ne morate otkriti Vašu veroispovest, da ne morate o tome da pričate. A svaki vid prisiljavanja da o tome komentarišete je, po našem mišljenju, protiv slobode religije“, kaže Mihaelski.

Crkveni porez

Opštinski radnici, iako ljubazno, uporno insistiraju na odgovoru na to problematično pitanje. Majk Vald iz Kancelarije za građane nemoćno sleže ramenima, uz objašnjenje da oni samo sprovode zakon. „Mi smo po zakonu obavezni to da uradimo zato što je nekim verskim zajednicama dozvoljeno da naplaćuju porez od svojih vernika. Podatke koje mi dobijemo, prosleđujemo tim verskim zajednicama kako bi one onda mogle da naplate porez od svojih članova“, objašnjava Vald.

Tu dolazi do novog problema. Kako sekularna država dozvoljava naplaćivanje poreza od vernika? Ali to je neka druga priča...Naša sagovornica sa početka, neopterećena religijskim pitanjima, zadovoljna odlazi iz opštine, radujući se prvoj kafi na sunčanom Minster trgu u centru Bona.

Autorka: Jelena Kulidžan

Odgovorni urednik: Ivan Đerković