Veliko zlo trgovine malim oružjem

Posledice biznisa Viktora Bauta protežu se od Avganistana do Kolumbije. Skoro dve decenije Baut izvozi oružje u neke od najsiromašnijih država, podržavajući tako neke od najrazornijih ratova. Postoje izveštaji da je Viktor Baut, navodno, transportovao mirotovrce UN u Somaliju, za Sjedinjene Američke Države prevozio teret u Irak kao i da je izvozio cveće iz Južne Afrike u Dubai.

Baut je uhapšen na Tajlandu nakon pokušaja da proda oružje američkim tajnim agentima koji su se predstavljali kao članovi kolumbijske pobunjeničke grupe FARC. Zahtev za njegovo izručenje u Vašington, vodio se kao priorit.

Ruske vlasti su zbog toga besne, Bautu, ruskom državljaninu, mogao bi da se nađe pred sudom. Zloglasni trgovac sada se nalazi u „pravnom ratu“ između dveju zemalja koje su ujedno i najveće izvoznice oružja. Tajlandski sud odbacio je optužbe za prevaru i pranje novca I tako uklonio prepreku za izručenje Bauta SAD.

Iako bi Baut mogao da stane pred lice pravde, njegovo zanimanje se u svetu retko kažnjava. Trgovci oružjem se ne kažnjavaju često, oni su dobavljači osnovnog alata za unosan posao: rat.

Zakon ponude i potražnje

U toku Hladnog rata, borba između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog saveza, sukob se preneo i na Treći svet. Vlade i pobunjenici svrstavali su se u borbene redove velikih sila u borbi komunizma i kapitalizma i bivali nagrađeni za lojalnost sa sigurnim, ali kontrolisanim prilivom vojne pomoći.

„Do 1989, ako si bio pobunjenik u razvijenoj zemlji, znači da si shvatio uz koga je stala tvoja vlada, i samo je bilo potrebno da stanete na drugu stranu, bio to KGB, CIA ili MI6“, kaže za Dojče vele, Nikolas Marš, stručnjak za male trgovce oružjem u Centru za istraživanje mira u Oslu, „Tako ste mogli da dobijete oružje bez da platite za njega“.

Posle pada Sovjetskog saveza i okončanja sukoba Istok-Zapad, dve velike sile izgubile su interes za razvoj ostatka sveta i uglavnom prekinule sa snadbevanjem oružjem. Ali krvopriliće se nije prekinulo. U mnogim zemljama ideologiju je zamenio profit, kao glavni razlog sukoba. To je rat pretvorilo u finansijski poduhvat sa stalnim zahtevima za oružjem.

U međuvremenu, militarizovane bivše komunističke zemlje skliznule su u društvene nerede. Zalihe njihovog oružja, prvobitno namenjene za rat protiv zapadnih armija, više nisu imale praktičnu funkciju. Slabo plaćeni i ideološki ošamućeni oficiri, počeli su rasprodaju državnog oružja.

Viktor Baut, koji je služio u sovjetskom vazduhoplovstvu, i trgovci poput njega, videli su priliku da povežu potražnju i ponudu. Iskoristili su šansu i počeli izgradnju tržišta oružja od dna ka vrhu.

Savet bezbednosti UN izveštava da je Baut pribavio flotu starih aviona tipa „Antonov“, kako bi izvozio oružje iz bivšeg istočnog bloka u zemlje pod blokadom za izvoz oružja, kao što su na primer Angola, Liberija i Sijera Leone. U tim ratnim zonama, naoružane grupe kupovinu oružja finansiraju prodajom dijamanata, nafte i drugih prirodnih resursa.

„To je globalni posao kao i svaki drugi, vođen zakonima ponude i potražnje“, kaže za Dojče vele, Hju Grifits iz Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma. „Viktor Baut je u pravu kada je rekao da je on samo biznismen. Nije lagao. Ima još 30 ili 40 ljudi sličnih njemu.“

Trgovci naoružanjem obično imaju sledeće karakteristike: oni su bivši piloti, povezani su sa vojskom, dobri u matematici i govore nekoliko jezika. „Oni su kockari, interesantni su i zabavni“, kaže Grifits, koji je intervjuisao trgovce prilikom istraživanja za UN, EU i druge vlade. „Oni su radili u Africi i imaju potpuno drugačiji pogled na vrednost života, za razliku od Evropljana koji ne razumeju koliko jeftin život može biti.“

Zakonska zona sumraka

Ako je život u ratnim područjima jeftin, oružje je i dalje veoma skupo i cenjeno. Sama prodaja obavlja se u sivoj zakonskoj zoni, pa često od legalnih trgovaca završava na crnom tržištu.

„To je kombinacija legalnog, polulegalnog i nelegalnog posla kojim se pribavljaju ogromne količine oružja“, kaže za Dojče vele, Majkl Aškenazi, iz Međunarodnog centra za razgovor iz Bona. „To je veoma raznoliko, dinamično tržište koje je teško pratiti.“

Legalno pribavljenom oružju često se gubi svaki trag zahvaljujući korupciji. Sertifikati o krajnjem korisniku su falsifikovani. Trgovci avionima oružje transportuju u druge zemlje. Na pola puta, avioni menjaju putanju ili se jednostavno menja naziv aviona i njegova registracija.

„Države zahtevaju ispravnu dokumentaciju“, kaže Grifits. „Ali dokumenta je lako falsifikovati. Ne morate čak ni da imate jake veze, jer postoji volja da se prodaju zalihe oružja. Korupcije ima svuda.“

Ne čuju zlo, ne vide zlo

Iako većina država osuđuje trgovinu oružjem i njen loš uticaj, eksperti kažu da je, zapravo, većina njih upetljana u problem koji osuđuje. Iako SAD i EU zemlje imaju relativno stroge zakone o izvozu oružja, druga grupa zemalja proizvođača kao što su Srbija, Ukrajina, Kina, Turska i Iran imaju često mnogo manje skrupula. Ali čak i SAD i Rusija tolerišu „Baute ovoga sveta“, dok ne upadaju previše u oči.

Vašington se ozbiljno pozabavio Bautom tek kad su se pojavile sumnje da je snadbevao talibane. Poslednja kap bio je pokušaj prodaje oružja FARC-u, kolumbijskoj pobunjeničkoj grupi, koju SAD smatra terorističkom organizacijom. Bautu preti i optužba u vezi sa terorizmom.

„Baut je optužen jer je iznervirao Amerikance, a ne zato što je neko mislio da je on loš momak,” kaže Aškenazi. „Svi su znali da je loš, ali je onda stao ’na pogrešan žulj’. Samo zamenite Bauta sa ’gospodinom XYZ’ puta stotinu i onda imate broj trgovaca oružjem u svetu.“

Rusi tvrde da je zahtev za njegovim izručenjem bio politički motivisan i traže da bude vraćen u Rusiju. Pristup zalihama oružja često podrazumeva i kontakte sa državnom vojskom i oficirima obaveštajnih službi, što bi mogao biti jedan od razloga za rusko protivljenje isporuci Bauta Americi.

„Ima glasina da je Baut povezan sa ruskim obaveštajnim službama. Ne znam do koje su mere tačne, ali bude li mu suđeno i to će se saznati“, kaže Marš.

Bautu neće biti suđeno zbog trgovine oružjem, nego zato što ga je prodavao pogrešnim ljudima u pogrešno vreme. U međuvremenu, brojne njegove kolege manipulišu zakonskim prazninama kako bi razvijali globalni biznis. U krajnjem, oni samo podmiruju potražnju.

Autori: Spenser Kimbal / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković