Velika reforma Bundesvera

"Postoje dve strane medalje", kaže ministar Tomas de Mezier čiji su prethodnici, sugestije visokorangiranih političara, ali i zvaničnika nemačkih oružanih snaga, ozbiljno shvatali. Ali niko od njih nije uspeo da odgovori izazovu.

Ministar De Mezier nema drugog izbora nego da sprovede radikalne reforme u nemačkoj vojsci, verovatno i najveće od njenog formiranja 1955. godine. Jedna velika epoha nemačkog Bundesvera okončana je još prošlog jula, kada je ukinuto obavezno služenje vojnog roka. Time je počela tranzicija nemačkih vojnih snaga u jedinice profesionalne vojske i dobrovoljaca.

Sada na redu: infrastruktura, budžeti i personalne promene

Zatvorena je 31 kasarna, u 90 njih značajno je smanjen broj vojnika: sve ukupno sa 250.000 na 170.000 profesionalnih vojnika i 15.000 dobrovoljaca. I broj onih koji obavljaju civilna zaduženja u Bundesveru smanjen je sa 55.000 na svega 20.000. Sva ova smanjenja i reforme koje se sprovode deo su dugoročnog plana, čija je realizacije predviđena do 2019. godine.

Zakon koji omogućava ove bolne reforme je uprkos oštrim kritikama opozicije, usvojen prošlog četvrtka. Ministar je drastična skraćenja pravdao pričom, kako su se okolnosti u svetu odrazile na odbrambenu politiku Nemačke.

"Po svemu sudeći će odbranu zemlje zameniti misije koju snage Bundesvera imaju u kriznim regionima u svetu."

Vojska na raspolaganju građanima

On tvrdi da su time nemačke oružane snage zajedno sa snagama partnerskih država postale jedna "normalna evropska vodeća sila". Pretnju više ne predstavljaju susedne zemlje, kaže ministar, već mreže terorista i regioni na ivici kolapsa i građanskog rata. Vojska se danas suočava sa drugačijim odbrambenim izazovima, kao što su "sajber napadi" ili novi talas pomorske piraterije.
Manje, fleksibilne jedinice za međunarodne izazove

Zadaci reformisanih nemačkih oružanih snaga su za saveznog ministra odbrane prilično jasni. Pored izazova na međunarodnom nivou, vojska bi trebalo da bude na raspolaganju građanima u slučaju prirodnih katastrofa ili terorističkih napada. Takve misije bi bile realizovane u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i misijama Evropske unije. Novi izazovi zahtevaju reforme nemačke vojske, ali klasična organizacije oružanih snaga ostaje: pešadija, mornarica i vazduhoplovstvo. Svi ostali segmenti pretrpeće značajne reforme.

Umesto velikih i brojnih jedinica, Bundesver bi ubuduće trebalo da raspolaže manjim, koje bi činili profestionalni i fleksibilni vojnici. "Suština je da se jedna manja brigada, shodno svojoj stručnosti, po potrebi integriše u veliku", objašnjava ministar, aludirajući na međunarodne vojne misije u svetu, poput one u Avganistanu ili na rogu Afrike. Naime, ono što nedostoje snagama jedne zemlje, mogle bi da nadomeste upravo nemačke jedinice. Taj koncept naziva se "pametnom odbranom" (smart defence).

Mnogi stručnjaci tvrde da se iza reformi krije isključivo potreba za štednjom. U svemu tome značajnu ulogu igraju i investicije u reformisanu vojsku. Čemu onda ogromno naoružanje, tenkovi, borbeni avioni i druga skupa vojna oprema? Od 32 milijarde evra vojnog budžeta, nemačka država jednu četvrtinu sredstava izdvaja za investicije u vojsku. Nemački ministar odbrane je toga svestan i najavljuje reviziju dosadašnjih naloga za kupovinu naoružanja.

Odbrambene jedinice postaju interventne?

Ideja nemačke vlade je da reforma ubuduće omogući slanje i do 10.000 vojnika istovremeno - i to u dve misije u svetu odvojeno. Drugim rečima, Nemačka bi time raspolagala interventnim jedinicama, koje bi bila na raspolaganju NATO alijansi, ali i Evropskoj uniji.

Pravilo koje je važilo do sada, a koje podrazumeva da se četiri meseca, u dvogodišnjem periodu koriste za pripreme i obuku vojnika, ostaje. To znači, da bi u svakom trenutku na raspolaganju bilo 10.000 pripravnih vojnika, nemačke oružane snage bi morale da broje sve ukupno 50.000 vojnika. Na tu računicu, ministar De Mezier odgovara rečima. "Bez radikalnih promena, to će ostati nedostižan cilj".

Autor: Rihard Fuks, Jakov Leon
Odgovorna urednica: Dijana Roščić