Velika bina za nove ideje

Hala 16 na sajmu CeBIT je gotovo magično mesto sa ljubičastim prigušenim svetlom. Na svim štandovima stoje plastične stolice, „Miura“ se zove model sa oštrim ivicama, kao i sportski automobil Lambordžini. Te stolice 2005. godine na tržište je plasirao nemački dizajner Konstantin Grčič. Ove godine na CeBIT-u one su idealan vezivni element šarolike scene.

Uzbudljivo vreme za novoosnovane firme bila je 2005. godina. Osnovane su društvene mreže kao što su „Fejsbuk“ ili, u Nemačkoj, „Študi-VZ“, koje su omogućile jeftine mogućnosti reklamiranja. U Berlinu, Minhenu i Hamburgu na internetu nastaju firme, bez novaca i bez straha. Danas, deset godina kasnije, njihovi osnivači imaju oko tridesetak godina, još uvek nose iste crne kreativne naočare, kao npr Miura-dizajner Grčič. Pored ideja, danas su im potrebni i jaki argumenti.

U Hanoveru se mogu sresti oni koji uspešno posluju već više godina. Code_N se zove inicijativa programera Ulriha Dica iz Štutgarta. On je generalni direktor IT kompanije GFT. Za najboljeg među mladima ponudio je vrednu novčanu nagradu koja će biti dodeljena po završetku sajma. U hali 16 može se pronaći ono što drugim halama nedostaje: spontanost, internacionalnost i otkačenost.

Na binu, pozor, sad!

„Želimo da napravimo klasičnu situaciju vrbovanja za svoju ideju“, objašnjava voditelj koji se predstavlja samo kao Feliks. „Ovde imamo štopericu podešenu na tri minuta i ja ću se pobrinuti da se to vreme ne probije.“ Mladi preduzetnici imaju veoma malo vremena da za svoje ideje pridobiju investitore, velike igrače, finansijere i medije.

Ove, 2014. godine, više nije lako: prema podacima Saveznog udruženja nemačkih korporacija, pre oko pet godina 1.100 firmi dobilo je preko 800 milijardi evra, danas je za oko 700 firmi namenjeno manje od 700 milijardi evra. Dakle manje novca za mnoge kreativne ideje, ali zato više novca za pojedine srećnike koji su bili posebno ubedljivi.

Odgovori na mnoga pitanja

U hali 16, na bini se smenjuju osnivači novih firmi. Neki i za manje od dva minuta „odrepuju“ svoj tekst. Firme dolaze iz Londona, Minhena, Berlina, ali i Norderšteta, Rahdena i Nirnberga. Nova scena je decentralizovana, a daje odgovore na mnoga pitanja vezana za budućnost: šta uraditi sa saobraćajem u velikim metropolama, kako pravovremeno prepoznati poslovni stres i sprečiti bolesti koje on prouzrokuje, zatim kako smanjiti razlike životnog standarda između severa i juga planete.

Firma „Sablono“ iz Berlina izradila je program koji precizno računa troškove velikih građevinskih projekata: „Polazimo od toga da planovi za izgradnju sa našim softverom mogu da se izračunaju hiljadu puta preciznije“, obećava menadžer Lukas Olbrih. Firma „Locoslab“ osmislila je navigacioni sistem koji funkcioniše u zatvorenim prostorima, uz pomoć specijalnih odašiljača koje je razvila ista firma. Ideje iz hale 16 nastale juče, možda će biti shvaćene tek sutra, a upotrebljene prekosutra. Ali argumenti za njihovu prodaju moraju već danas da funkcionišu.

Autori: Johana Šmeler (Hanover) / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković