Veštačka koma ne može da traje večno | Mozaik | DW | 03.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Veštačka koma ne može da traje večno

Mihael Šumaher se već mesec dana nalazi u veštačkoj komi zbog povrede mozga. Lekari trenutno nastoje da ga probude. Kako izgleda taj proces? I u čemu je smisao veštačke kome?

Stanje veštačke kome može se uporediti sa potpunom anestezijom koja traje neobičajeno dugo. Lekari namerno stavljaju pacijente u komu nakon teških povreda ili složenih operacija, jer upravo taj postupak često znači razliku između života i smrti.

Naime, težak pad ili udarac u glavu može da izazove povredu centralnog nervnog sistema. Mozak, kao i svi drugi delovi tela, zbog toga može da otekne. Međutim, za razliku od ostalih organa, mozak je okružen kostima, pa otok nema gde da ode.

Drugim rečima, pritisak unutar lobanje raste i posle izvesne granice postaje opasan po život. Dakle, lekari moraju nekako da smanje otok. Da bi se to postiglo, temperatura tela smanjuje se na 32 do 35 stepeni celzijusa. Metabolizam se usporava, a telo troši i manje kiseonika. Ipak, važno je osigurati dovoljne količine kiseonika za mozak. Ako se to ne desi, postoji opasnost da će nervne ćelije odumreti i da će doći do trajnih oštećenja.

Koma kao zaštita od stresa

Cilj lekara je da smanje opterećenje organa, pa aparati na odeljenju za intenzivnu negu preuzimaju mnoge vitalne funkcije – na primer, pacijent se priključuje na veštačka pluća. Puls i otkucaji srca se stalno nadgledaju. Pacijent se hrani preko infuzije ili preko sonde u želucu.

Uz to, pacijent je maksimalno zaštićen od stresa – dok su u trajnoj narkozi, čak i ljudi koji pate od teških povreda ne osećaju bol, zahvaljujući raznim lekovima protiv bolova i anesteziji.

Povratak u svesno stanje

Trajanje veštačke kome zavisi od toga koliko su teške povrede koje je pacijent pretrpeo. U nekim slučajevima, ona traje samo nekoliko dana, ali ima i pojedinaca koji više nedelja provedu bez svesti i priključeni na aparate.

Ipak, u veštačkoj komi se ne može ostati večno – što duže traje narkoza, sve je veća opasnost od neželjenih dejstava. Pacijent se dovodi u rizik od stvaranja ugrušaka u krvnim sudovima, zapaljenja pluća ili poremećaja rada srca, a može doći do slabljenja mišića i imunog sistema. Zbog toga lekari to stanje održavaju samo dok je neophodno potrebno.

Kada pritisak u mozgu padne ispod kritčne tačke, moguće je početi sa buđenjem pacijenta. Tokom tog procesa postepeno se smanjuje količina lekova, uključujući tu i sredstva protiv bolova. Uporedo sa tim, vitalne funkcije, poput disanja, ponovo se prepuštaju telu.

Pacijenti koji su dugo ležali u veštačkoj komi i primali velike doze lekova, često nakon buđenja imaju imaju rupe u pamćenju, privremeno su zbunjeni ili čak i agresivni. Pojedini izgube orijentaciju. Međutim, tek kada je pacijent budan, može se pouzdano utvrditi da li je mozak trajno oštećen.

Autori: Gudrun Hejze / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković