Većina građana za novi Ustav Čilea | Politika | DW | 26.10.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

referendum

Većina građana za novi Ustav Čilea

Čileanci su na referendumu jasnom većinom glasali za reformu Ustava. Prema preliminarnim rezultatima 78 posto je glasalo za promene Ustava koji potiče iz vremena diktature generala Pinočea.

Čile je očigledno na putu da dobije novi Ustav. Velika većina građana u Čileu se na referendumu u nedelju (25.10) izjasnila za izradu novog Ustava. Na osnovu 97 odsto prebrojanih glasova 78,3 odsto Čileanca je za novi Ustav dok je  21,7 procenata protiv, objavile su izborne vlasti Servel na svoj sajtu stranici.

Referendum se smatra najvažnijim glasanjem u Čileu od povratka demokratiji pre 30 godina. 14,8 miliona građana ove južnoameričke države bilo je pozvano da odluči da li treba zameniti sadašnji ustav iz 1980, koji je tokom vojne diktature napisao general Augusto Pinoče (1973-1990).

Konzervativni predsednik Sebastijan Pinjera je u obraćanju nakon zatvaranja glasačkih mesta govorio o pobedi demokratije i jedinstva: „Do sada nas je Ustav delio". Na Trgu Italija u glavnom gradu Santiago, kojeg od protesta mnogi nazivaju „Trg časti", okupio se veliki broj ljudi koji je mirno slavio.

Masovni protesti su doveli do referenduma

Brojni građanski pokreti i stranke levice i centra smatraju da je postojeći Ustav prepreka dalekosežnim socijalnim reformama.

Pinjera je pristao na održavanje referenduma nakon protesta u zemlji od pre godinu dana. Protesti su započeli u oktobru 2019. godine kada je čileanska vlada najavila povećanje cene karata u lokalnom javnom prevozu za 30 pezosa (oko tri centa). U nasilnim sukobima između demonstranata i policije život je izgubilo više od 30 ljudi.

Prvobitno je referendum bio planiran za april, ali je zbog korona krize odgođen za oktobar.

Aruebo - Ja sam za!

Aruebo - Ja sam za!

Čilenaci su morali da odgovore i na pitanje ko treba da izradi mogući novi Ustav: mešovita Skupština koju čine poslanici i građani ili skupština građana sa 155 članova, sastavljena od podednakog broja muškaraca i žena. U oba slučaja je predviđena kvota za predstavnike autohtonih grupa starosedelaca.

Kada je riječ o ovom pitanju građani su najvećim delom podržali drugu varijantu: prema prvim preliminarnim rezultatima sa 79 procenata. Skupština građana bi trebalo da bude izabrana u aprilu 2021. godine, a o predlogu Ustava bi trebalo da se održi novi referendum 2022. godine.

Stari Ustav s brojnim nedostacima

Aktuelni Ustav je stalno kritikovan zbog autoritarnog porekla, jake centralizacije i ograničenog uticaja građana. On ima ogromne nedostatke, kaže politolog Gabrijel Negreto:

„Nedostaju osnovna građanska prava, posebno za autohtone grupe. Ustav je osim toga osigurao da država bude svedena na minimum i da socijalni sistem privatizovan."

Posljedice su neadekvatno javno obrazovanje i zdravstvo, visoki životni troškovi, male penzije i visok privatni dug.

„Ne sme se zaboraviti da je neoliberalni Ustav Čileu doneo znatan ekonomski procvat i omogućio pojavu nove srednje klase. Paradoks je u tome što su u velikoj meri upravo ti ljudi koji su sada nezadovoljni i koji izlaze na ulice", kaže Negreto, koji predaje na Papinskom katoličkom univerzitetu u Čileu i koji je radio kao savetnik UN.

Voda za piće je u Čileu - u privatnom vlasništvu

Voda za piće je u Čileu - u privatnom vlasništvu

On kaže da se mnogi Čileanci osećaju eksploatisano. Neki rade i po sedam dana nedeljno, ali su primetili da zauzvart od države dobijaju jako malo, smatra ovaj politolog. „Država – dakle i demokratska vlade nakon Pinočea – propustile su da sprovedu dalekosežne reforme", kaže on.

Zagovornici novog Ustava sada žele da ojačaju socijalnu ulogu države, zacrtaju osnovna prava na rad, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, vodu za piće, kao i priznanje autohtonih naroda.

(afp, dpa, rtre)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama