Važni koraci na dugom putu ka EU

Kandidaturu za članstvo u EU Srbija podnosi na kraju godine koja je, prema rečima i evropskih i srpskih zvaničnika, bila jedna od najuspešnijih kada su u pitanju evrointegracije zemlje.

Prvi deo godine Srbija je radila na ispunjavanju uslova neophodnih za viznu liberalizaciju, a počela je i sa jednostranom primenom Prelaznog sporazuma. Već tada su se iz Brisela mogle čuti najave da će EU u „narednom periodu doneti neke važne odluke koje se tiču napretka Srbije na njenom evropskom putu.“ Evropski komesar za proširenje Oli Ren tada je izjavio:

„Vlast u Srbiji nastavlja predano da radi na postizanju neophodnih reformi. Srbija jednostrano primenjuje i Trgovinski sporazum uprkos teškoj ekonomskoj situaciji. Sve su to dokazi jasne evropske posvećenosti. Srbija istovremeno radi na svom nacionalnom programu za evropske integracije i ozbiljno pristupa ispunjavanju uslova iz ’Mape puta’. Poboljšana je i saradnja sa Tribunalom u Hagu.“

Vizna liberalizacija

Prva važna odluka EU, u pravcu Srbije, odnosila se na viznu liberalizaciju. Sredinom jula Evropska komisija izašla je sa svojim preporukama za ukidanje viznog režima za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore. Potpredsednik Komisije Žak Baro, označio je taj trenutak kao istorijski u odnosima EU i Zapadnog Balkana.

Tom prilikom je istaknuto da je Srbija napravila značajan napredak u poboljšanju sigurnosti svojih pasoša, granične kontrole, u oblastima borbe protiv korupcije i kriminala, ali i u oblastima koje se tiču ljudskih prava i spoljne politike. Srbija je, međutim, do konačne ocene o ispunjenosti svih uslova iz „Mape puta“, preporučeno da poboljša kontrolu administrativne granice sa Kosovom, kao i da se reši pitanje izdavanja pasoša za građena sa Kosova.

Evropski parlament je u novembru doneo rezoluciju kojom se pozdravlja ukidanje viza za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore, a na predlog slovenačke delegacije, datum za početak implementacije te odluke, pomeren je sa, prvobitno predviđenog 1. januara 2010. na 19. decembar 2009. godine.

Konačna odluka o ukidanju viznog režima doneta je 30. novembra na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU. Evropski komesar za proširenje Oli Ren, čestitajući građanima Srbije na dobijanju bezviznog režima, tada je rekao:

„Ovo je veliki korak u evrointegracijam i nastavak puta evropeizacije vašeg društva. Vizna liberalizacija je sama po sebi cilj, ali i uslov za dalji napredak ka EU. Uskoro očekujemo i druge dobre vesti u procesu evrointegracija Srbije.”

U nastavku:

Prelazni sporazum

Prelazni sporazum

Druga dobra vest za Srbiju odnosila se na odmrzavanje Prelaznog sporazuma. Naime, Trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije bio je blokiran još 2008. godine, i pre samog početka njegove primene.

Iako je Srbija jednostrano počela da primenjuje taj sporazum početkom 2009. godine, njegova puna primena, na insistiranje Holandije, zavisila je od saradnje Srbije sa Tribunalom u Hagu.

Kada je Švedska u julu preuzela predsedavanje EU, švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt naglasio je da je Srbija napravila značajan napredak po pitanju saradnje sa Tribunalom u Hagu. Bilt je tada izjavio:

„Prema mom mišljenju, Srbija radi sve što može kako bi došlo do hapšenja Ratka Mladića. Ono što Srbija nije uspela da uradi jeste da bude uspešna u tom poslu i to je za žaljenje. Važno je da se ulažu veliki napori u pravcu njegovog pronalaženja. Ja znam da će do toga doći, samo se nadam da će to biti što pre.“

Tvrd stav Holandije

Iako je sredinom jula na ministarskom sastanku šefova diplomatija EU, 25 zemalja članica bilo spremno da dâ zeleno svetlo za odmrzavanje Trgovinskog sporazuma sa Srbijom, stav holandskog ministra spoljnih poslova Maksima Ferhagena bio je nepromenjen:

„Nema novog razvoja događaja kada je u pitanju holandski stav o primeni Prelaznog sporazuma sa Srbijom. Prilikom potpisivanja sporazuma, jednoglasno smo odlučili da Trgovinski ugovor deo neće stupiti na snagu ukoliko ne postoji puna saradnja Srbije sa tribunalom u Hagu. To za sada nije slučaj.”

U oktobru, predstavljajući godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, evropski komesar Oli Ren založio se za odmrzavanje Trgovinskog sporazuma, istakavši da je Srbija napravila „dobar i ozbiljan posao“ u pravcu ispunjavanja obaveza prema Tribunalu u Hagu.

Pored pohvala na račun sprovođenja reformi, otvaranja tržišta i saradnje sa susedima, u godišnjem izveštaju Komisije izražena je i zabrinutost zbog nedovoljne efikasnosti pravosuđa u Srbiji, zbog široko rasprostranjene korupcije i netransparentnog finansiranja političkih stranaka.

I dok su srpski zvaničnici tokom 2009. ponavljali da Srbija čini „apsolutno sve što je u njenoj moći“ kako bi uhapsila preostala dva haška begunca, EU je sa velikom pažnjom očekivala decembarski izveštaj glavnog tužioca Haškog suda Serža Bramerca.

Iako Bramerc u svom izveštaju nije upotrebio reč „puna saradnja“, njegova konstatacija da Srbija „čini sve što može u datom trenutku“, bila je dovoljan razlog da Holandija da „zeleno svetlo“ za deblokadu Trgovinskog sporazuma. Puna implementacija Trgovinskog sporazuma počinje 1. janura 2010. godine.

U nastavku:

Kandidatura

Kandidatura

Zadovoljne postignutim u procesu evrointegracija u 2009, srpske vlasti su, početkom novembra, najavile i moguće podnošenje kandidature Srbije za članstvo u EU. I dok su srpski zvaničnici isticali da će datum za takav čin odrediti u konsultacijma sa evropskim partnerima, evropski zvaničnici su većinom naglašavali da je evropski put – put kojim se ide „korak po korak“, kao i da je za prihvatanje kandidature Srbije potrebno postići konsenzus unutar Unije.

Da takvog konsenzusa u 2009. nije bilo, jasno je stavio na znanje holandski ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen, koji je Srbiji poručio da „ne žuri“ sa podnošenjem kandidature, već da „isprati normalnu proceduru“ koja podrazumeva prevashodnu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Drugog stanovišta je bio španski ministar spoljnih poslova, Migel Anhel Moratinos, koji je predstavljajući prioritete Španije, koja će prvih šest meseci 2010. predsedavati EU, izjavio 18. decembra u Briselu da se nada da će Srbija ubrzo podneti kandidaturu, kao i da „niko ne može da ospori želju Srbije da bude članica Unije“.

Kada u utorak, 22. decembra, bude bila i zvanično podneta, kandidatura Srbije će, u mesecima koji slede, biti razmatrana od strane članica EU pre nego što bude i eventualno prihvaćena.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković