Varljivi mir u Ukrajini

Raspoloženje u Ukrajini je promenljivo zbog posete vrha Evropske unije ovog ponedeljka Kijevu. Na istoku Ukrajine, u februaru dogovoreno primirje, klimavije je nego ikada. Predsednik Petro Porošenko tokom posete ukrajinskim trupama jasno je stavio do znanja da je oslobađanje oblasti na istoku zemlje koje su pod kontrolom proruskih separatista vojnim sredstvima – još uvek na stolu. Istovremeno, pobunjenici u svom uporištu, Donjecku, takođe su jasno stavili do znanja da polažu prava na čitavu Donjecku oblast. Trenutno drže 40 odsto teritorije Donbasa.

Brisel želi konsolidaciju

Predsedavajući Savetu Evrope Donald Tusk, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Federika Mogerini, zajedno sa Petrom Porošenkom, na prvom samitu Evropska unija – Ukrajina nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, žele da „pošalju jaku poruku kojom će demonstrirati partnerstvo“, izjavio je jedan portparol EU. Takođe se želi da se „konsoliduje postojeća saradnja“. Naravno, novac će takođe biti tema samita. EU želi da podrži obnovu na istoku Ukrajine. Putevi su uništeni i u oblastima koje kontroliše ukrajinska armija – što od granatiranja, što od kolona vojnih vozila.

Nemačka firma koja proizvodi građevinski materijal u blizini Luganska, svoju robu od nedavno šalje železnicom – zbog uništenih ulica, ali i zato što se događa da „čitavi kamioni jednostavno nestanu“, kaže jedan industrijalac iz Kijeva. Nakon samita u ponedeljak, u utorak bi trebalo da bude održana investiciona konferencija menadžera. No, mnogi su očigledno otkazali dolazak, među njima i najviši predstavnici nemačkih industrijskih udruženja. Jedan od razloga je sigurno i to što samim pozivnicama nije u potpunosti jasno „ko u stvari poziva na konferenciju“. To bi sve trebalo da znači da put iz krize kijevskog rukovodstva ostaje trnovit. Kijev se Evropskoj uniji i Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) obavezao da će sprovesti reforme. Zauzvrat je MMF za tekuću godinu odobrio sredstva u visini od pet milijardi američkih dolara. Nemačka želi da pomogne sa 500 miliona evra. Ta pomoć zaustavila je pad ukrajinske valute grivnje. No, da li će sve tako i ostati najviše zavisi od događaja na istoku Ukrajine.

Zamenik šefa OEBS-ove posmatračke misije je prošlog petka ukazao na negativan bilans napora te organizacije u omanjem mestu Širokino, istočno od Mariupolja na Azovskom moru, a koje je pod ukrajinskom kontrolom. Aleksandar Hag već nedeljama pokušava da razdvoji proruske pobunjenike i ukrajinske vojnike, koji su na nekim mestima udaljeni samo 500 metara. Skoro svakodnevno dolazi do sukoba što onemogućava rad međunarodnih posmatrača.

Sada je on na sto stavio sopstveni mirovni plan za to malo mesto, a on izgleda tako da se „zaraćene strane u Širokinu povuku toliko daleko da ne mogu više da se bore jedni protiv drugih“, rekao je Hag. No, sprovođenje plana zavisi od obeju strana. Na kraju bi sve ipak moralo da bude dogovoreno na samitu Brisela i Kijeva.

Rat određuje dnevni red

Skoro da niko ne veruje da će ostati vremena i za druge teme. Uz to je i dugačka lista želja ukrajinskog predsjednika: još u februaru je Porošenko tražio da se na istoku Ukrajine rasporede policijske trupe koje bi bile pod kontrolom Ujedinjenih nacija. „Razgovarali smo o tome, ništa više od toga“, rekao je jedan visoki zvaničnik UN u sedištu svetske organizacije u Njujorku koji je upoznat s materijom. Porošenko je još tražio da njegovi građani ubuduće mogu da putuju u zemlje EU bez vize, a o tome bi trebalo da se odlučuje već krajem maja na Samitu Evropske unije u Rigi. Ali, i to su mnogi od učesnika već otpisali. Pobunjenici u Donjecku su pak koncetrisani na jedan potpuno drugi datum. Devetog maja biće organizovana vojna parada povodom 70. godišnjice od kraja Drugog svetskog rata. Nakon toga, oružje će ponovo biti na raspolaganju.