Vampiri su projekcija naših drevnih strahova | Mozaik | DW | 17.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Vampiri su projekcija naših drevnih strahova

Vampiri koji sisaju krv su užasna čudovišta, ali i izvor dobre zabave. Filmska industrija zna kako da ih iskoristi. Zbog čega smo tako fascinirani vampirima? Naučnici već godinama tragaju za odgovorom na to pitanje.

Drakula

Drakula

Svaka generacija doživljava vampire na drugačiji način. To pokazuje bioskop – a najnoviji primer je filmski serijal „Sumrak” rađen po popularnim romanima američke književnice Stefani Mejer. Ona je u svoju priču uvela i snažan element erotike. Ali ni veza između erotike i vampira nije izum našeg doba.

Svi se sećaju svog prvog vampira

Deutschland Ausstellung Fürsten der Finsternis Vampirkult im Film in Düsseldorf

Bram Stokers

Interes za vampire javlja se iznova svakih nekoliko decenija: „Ceo život nas prate strahovi i sa njima - fascinacija, koju oni izazvijaju“, kaže Bernd Desinger, direktor filmskog muzeja u Diseldorfu, koji se trenutno bavi mitom o vampirima. Gledalac uvek pamti svog prvog vampira sa filmskog platna, kaže on.

Prvi „pravi“ film o vampirima stvoren je tokom dvadesetih godina prošlog veka – i postao je klasika. To je bio „Nosferatu“ koga je režirao Nemac Fridrih Vilhem Murnau. Zatim se 1931. pojavio Drakula koga je tumačio Bela Lugoši. I taj film, koga je režirao Amerikanac Tod Brauning, duboko se urezao u svest ljudi.

Drakula je zaista besmrtan

Twilight Breaking Dawn Filmszene

Scena iz filma "Twilight"

Glumac Kristofer Li, koji je tumačio lik zlog čarobnjaka Sarumana u „Gospodaru prstenova“ postao je poznat u ulozi Drakule, tokom 50-tih i 60-tih godina. Četvrt veka kasnije, Frensis Ford Kopola je za tu ulogu odabrao Garija Oldmana. „Sumrak“ je tek najsvežija verzija prastarog mita.

A taj mit zabeležen je i u romanu „Drakula“ Brama Stokera, koji je izašao još 1897. godine. Stoker je za inspiraciju iskoristio plemića Vlada Cepeša III koji je vladao u današnjoj Rumuniji sredinom 15. veka. Njegov otac bio je u takozvanom Redu zmaja – Drakul je rumunska reč za zmaja, pa je Cepeš zbog toga prozvan Drakula. Cepeš je navodno počinio brojna zverstva –i pio krv.

Scenaristi stvaraju mitove

Osim Stokera, postojali su i drugi pisci, i slikari koji su crpli inspiraciju od Cepeša i sličnih istorijskih ličnost. Ipak, filmske priče su najslikovitije i najefektivnije, kaže Bernd Desinger. „Filmska industrija povezuje različite stvari, ali se i razvija samostalno“ kaže Desinger – mnogi elementi savremenog mita o vampirima potiču iz filmova. Na primer, vampiri koji se pretvaraju u prah na dnevnom svetlu su izum scenarista.

Deutschland Ausstellung Fürsten der Finsternis Vampirkult im Film in Düsseldorf

Grof Drakula

Sa filmskog platna dolaze i vampiri sa harizmom, obrazovanjem, i dobrim manirima. Ovaj žanr filmova je dobio i snažan seksualni podtekst. Ženski vampiri pojavili su se tokom šezdesetih godina, a sa njima i homoseksualci. Tu je legendarna satira Romana Polanskog “Neustrašive ubice Vampira” (The Fearless Vampire Killers) gde jevrejski vampir pokazuje otpornost na efekte krsta.

Prastari strahovi

Šta su razlozi za popularnost tih čudovišta? Odgovor na to traže brojni naučnici i „istraživači vampira“. „Vampir je najuspešnija projekcija naših drevnih strahova, teološko biće sa dubokom filozofskom i psihološkom pozadinom“, kaže Hans Mojer, koji se već godinama bavi tom temom.

Centralno pitanje je odnos prema smrti. „Smrt je za većinu ljudi najveći užas“, smatra Mojer. Zbog toga većina ljudi pokušava da promeni svoje viđenje smrti – umesto konačnoj kraja, smrt nas samo preobražava. „Ne postoji narod koji isključuje život posle smrti“, tvrdi Mojer. To je globalni fenomen, kaže i Bernd Desinger. Filmovi o Drakuli prave se po celom svetu. „Ima preko 1.000 naslova!“ kaže on.

Psihoanalitičari objašnjavaju ovaj mit čežnjom da i posle smrti ostanemo u vezi sa bliskim ljudima „Najdublji uzrok ove projekcije je bez sumnje želja da mrtvi ne žele da budu zaboravljeni“, kaže britanski psihoanalitičar Ernest Džons. „To je želja koja potiče još iz detinjstva, da nas roditelji koje volimo ne napuste.“

To je samo jedan od mnogih odgovora nauke na oduševljenje Drakulom i drugim krvopijama. Šta god bio razlog, on neće umanjiti dobru zabavu, i prijatnu grozu sa filmskog platna.

Autor: Johane Kirten / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon