Važeći zakon je važeći zakon | Politika | DW | 16.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Važeći zakon je važeći zakon

Kancelarka Merkel je dozvolila podizanje tužbe protiv satiričara Jana Bemermana. Zakon na temelju kojeg je donela odluku je „pregazilo“ vreme i zato ona s pravom želi da ga ukine, smatra Rihard Fuks.

Deutschland Angela Merkel Regierungserklärung im Fall Böhmermann

Angela Merkel saopštava javnosti odluku vlade u slučaju Bemereman. Ubrzo posle nje, pred javnost su izasšli i ministri Štajnmajer i Mas, rekavši da su članovi vlade iz SPD bili protiv te odluke.

Kancelarka Merkel još jednom (15.4.) se predstavila u najboljem svetlu. Danima se spekulisalo oko toga da li će savezna vlada udovoljiti zahtevu turskog predsednika Erdogana, da se zbog uvrede njegove ličnosti, pred nemačkim sudom raspravlja o njegovoj tužbi protiv voditelja ZDF-a Bemermana. Merkel je sada tom zahtevu udovoljila.

Merkel odlučuje na temelju važećih zakona

Fuchs Richard Kommentarbild App

Rihard Fuks

Odluka Angele Merkel da posao prepusti pravnoj državi je razumna, i to iz više razloga. Ona to radi na temelju aktuelnog zakonodavstva u koji spada i sporni paragraf 103 krivičnog zakona koji kaže da se vređanje nekog stranog državnika može kazniti zatvorom u trajanju do tri godine ili novčanom kaznom.

Taj paragraf zvuči zastarelo i prevazđeno - i to je zaista tako. Nastao je početkom 20. veka u jednoj drugačijoj Nemačkoj koja nije tako ozbiljno tretirala načelo ravnopravnosti: onaj ko je vređao autoritete mogao je da računa da će reakcija vladajućih elita biti oštra, proizvoljna i nepredvidiva. I pošto tako nešto u modernoj demokratiji ne samo da je zastarelo, nego prosto nije demokratski, dobro je što je kancelarka u istom dahu najavila ukidanje tog paragrafa, do 2018. godine.

Dobro je i što kancelarka ne pada u zamku da u kontekstu teškog nemačko-turskog odnosa napusti staze pravne države. Ona zbog toga insistira na pridržavanju važećih zakona, pa i onih koji nikako ne odgovaraju modernom poimanju prava. Ukratko: bez obzira šta ko misli o turskom predsedniku, on ne može da bude kažnjen za propuste nemačkog zakonodavstva koje nije ukinulo taj paragraf - to naime ne bi bila uzorna pravna država. Merkel je uverena u snagu pravne države, rekla je u petak. I upravo to poverenje je poruka u smeru Turske i predsednika Erdogana.

Otkako je vlada, na nivou Evropske unije, sa Turskom sklopila sporazum o savladavanju izbegličke krize, u nemačko-turskim odnosima sve brzo nekako zamiriše na ucenu. I u „slučaju Bemerman“ komentatori u celoj zemlji kancelarki prebacuju da turski predsednik ima posebni tretman, zato što o njegovoj naklonosti zavisi (ne)uspeh procesa savladavanja izbegličke krize. Tih prigovora više neće biti, jednom kad počne proces, jer on nudi ogromne šanse za novo pozicioniranje slobode medija u Nemačkoj.

Pictureteaser Böhmermann Erdogan

Erdogan i Bemerman

Svi pred zakonom moraju biti jednaki

Ono što je Bemerman „smestio“ u svoju pesmu, to se možda nekome i ne sviđa, i može se nazvati pubertetskim, vulgarnim, pa čak i prezrivim. A da li je to krivično-pravno relevantno, to će se tek pokazati: U procesu, u kojem će se pred očima javnosti, iznova tražiti odgovor na pitanje, gde počinje vređanje u javnom diskursu i – gde se završava. I kako mi želimo da tretiramo prava ličnosti u medijskom društvu.

Šarm tog procesa je u tome što odgovori na ta pitanja neće više važiti samo za veličanstva i državnike stranih zemalja, već i za sasvim normalne ljude, obične građane. Uvreda je uvreda, i svejedno da li je pogođena kancelarka, penzionerka ili nezaposlena osoba. Ljudsko dostojanstvo ne poznaje hijerarhije. Ako takav način razmišljanja u slučaju Bemerman bude u prvom planu, onda to na kraju može biti stvarni dobitak za našu demokratsku kulturu.